ДРУШТВО
ДВЕ ГОДИНЕ ОД ТРАГЕДИЈЕ: ДАНАС ГОДИШЊИЦА ПАДА НАДСТРЕШНИЦЕ НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ У НОВОМ САДУ, КАДА ЈЕ ПОГИНУЛО 16 ОСОБА

Љиљана Прерадовић
01.11.2026

НОВОСАЂАНИ ни данас, две године касније, не заборављају злокобно завијање сирена, полицијских, ватрогасних и возила Хитне помоћи, које је одзвањало новосадским улицама и Булеваром ослобођења, нешто пре поднева, тог првог дана новембра 2024. хитајући ка Железничкој станици, где је у 11.52 пала бетонска надстрешница, дуга 50 метара и тешка више тона.

Фото: ТАЊУГ/НЕНАД МИХАЈЛОВИЋ

У први мах није се знало да ли и колико људи је у том тренутку било испод ње.

После готово десеточасовних надљудских напора разних служби, испод огромне гомиле бетона, извучено је 16 особа. Трагичан биланс, тог, за Нови Сад, читаву земљу и регион, црног петка, био је неумољив: 14 настрадалих. Најмлађе жртве су Сара Фирић (6) и њена сестра Валентина (10) из Ковиља, а најстарији настрадали Ђуро Швоња (77) из Степановићева. Под рушевинама су пронађена и тела осталих страдалника: Немање Комара (17) из Степановићева, Анђеле Руман (17) из Старе Пазове, Ђорђа Фирића (53) из Ковиља, као и житељки Каћа Сање Арбутина Ћирић (35), Милице Адамовић (16) и Милеве Карановић (76). Погинуо је тада и Стефан Хрка (27) из Београда, Милош Милосављевић (21) из Книћанина, Вукашин Раковић (69) из Буковца, Васко Саздовски, држављанин Северне Македоније (45), и Горанка Раца (58) из Новог Сада.

НОВОСТИ

Међу тешко повређенима били су Ања Радоњић (24) из Параћина, која је у Универзитетско клиничком центру Војводина, упркос напорима лекара, преминула 17. новембра, док је Вукашин Црнчевић (19) из Змајева, који је због тешких повреда опасних по живот, најпре био смештен у УКЦВ у Новом Саду, а онда је почетком 2025. лечење наставио на ВМА у Београду, где је 29. јануара подлегао комплексним повредама и компликацијама. Теодора Мартинко (26) из Кисача, млада мајка и студенткиња Медицинског факултета, једина је преживела.

Месецима се храбро борила, а јавност је помно пратила њен опоравак, и радовала се сваком помаку набоље.

Теодора је, на радост њених најмилијих, али и читаве јавности, успела да добије најважнију животну битку, али је остала тежак инвалид. Сви они, затекли су се тог кобног дана испод надстрешнице новосадске Железничке станице. Никада нису стигли тамо где су се упутили и наумили.

Новосадско Више јавно тужилаштво је одмах предузело предистражне радње због пада надстрешнице, а грађани Новог Сада, узнемирени и огорчени због трагедије, убрзо су започели са окупљањима сваког петка у 11.52, време када је пала надстрешница, застајали су код Железничке станице, на раскрсницима прометних булевара, у почетку на 14, а како се број жртава трагедије, нажалост повећавао, застајали на 15, а затим и на 16 минута, како би на тај начин одали пошту настрадалима, захтевајући да се открију кривци и приведу правди.

Парнице за одштету

У Вишем суду у Новом Саду, до сада је завршено седам парничних поступака које су покренуле породице настрадалих под надстрешницом, а прва пресуда донета је 17. јуна 2025. Њима се акционарско друштво "инфраструктуре железница Србије" и република Србија обавезују да тужиоцима солидарно исплате досуђене суме на име накнаде нематеријалне штете за претпрпљене болове услед смрти блиске особе.

По налогу новосадског ВЈТ двадесетак дана после несреће на Железничкој станици, односно 21. новембра, ухапшено је 12 особа, док се за једном трагало. Међу онима који су тада ухапшени су Горан Весић, бивши министар грађевине, Јелена Танасковић в. д. генералног директора "Инфраструктуре железница Србије", Анита Димоски, бивша в.д. помоћник министра грађевинарства, Небојша Шурлан, некадашњи генерални директор "Инфраструктуре железница Србије", који је у марту 2023. поднео оставку на ту функцију. Поред њих, ухапшени су и Слободан Наумовић, одговорни пројектант грађевинске конструкције, Милан Јелкић, главни пројектант идејног пројекта, Љиљана Милић Марковић, главни пројектант пројекта за грађевинску дозволу, Милан Спремић, известилац Републичке ревизионе комисије, Јасна Стојиљковић Милић, одговорно лице за техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу, Зорица Славковић Марјановић и Дејан Јанковић, лица одговорна за извођење грађевинских радова, као и Марина Гавриловић и Дејан Тодоровић, одговорни за стручни надзор над извођењем радова.

Нешто касније, ухапшена је и Јасна Стојиљковић Милић. После полицијског задржавања, осумњичени су у групама привођени на саслушање у новосадско Више јавно тужилаштво, и по неколико њих је истовремено саслушавано на околности које им се стављају на терет. У истрази овог случаја било је ангажовано пет тужилаца и два тужилачка помоћника. На предлог Вишег јавног тужилаштва, после саслушања, судија за претходни поступак одредио је притвор до 30 дана Горану Весићу и Небојши Шурлану, а та мера била им је изречена због узнемирења јавности.

Притвор је био одређен и Милану Јелкићу, да не би могао да утиче на сведоке, али и због узнемирења јавности, као и Љиљани Милић Марковић, Милану Спремићу, Дејану Јанковићу, Марини Гавриловић, Дејану Тодоровићу, Зорици Славковић Марјановић и Слободану Наумовићу.

ОПТУЖНИЦА ВИШЕГ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА У БЕОГРАДУ, ПОДИГНУТА МАРТА 2025. НИЈЕ ПОТВРЂЕНА

У ВИШЕМ јавном тужилаштву у Београду у марту 2025. подигнута је оптужница против Милутина Савовића, Биљане Крстић и Слободанке Катанић због наводних пропуста везаних за пад надстрешнице. Слободанка Катанић, менаџер за развој инвестиција "Инфраструктура Железница Србије" осумњичена је за злоупотребу службеног положаја и тешко дело против опште сигурности, Милутин Савовић, председник Комисије за технички преглед Железничке станице у Новом Саду и Биљана Крстић, члан те комисије, осумњичени су за несавестан рад у служби и тешко дело против опште сигурности. Међутим, та оптужница још није потврђена, јер је Апелациони суд по жалбама окривљених четири пута до сада укидао и враћао решење Вишег суда о њеном потврђивању. Проблем је настао када је тај предмет Врховни тужилац Загорка Доловац доделила Тужилаштву за организовани криминал, које води финансијску истрагу о могућој корупцији у пројекту реконструкције Железничке станице у Новом Саду, а ВЈТ је пре него што им је стигло то решење подигао оптужницу. И сада се споре ко је надлежан, ТОК или ВЈТ.

Јелени Танасковић, као и Анити Димоски, тада је изречена мера забране напуштања стана уз примену електронског надзора од три месеца. У предистражном поступку саслушано је више десетина сведока, а у том својству исказе су давали и запослени у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и у "Инфраструктурама железница Србије".

Истрага је завршена после само 38 дана, 12. децембра 2024. а четири дана касније, односно 16. децембра, подигнута је оптужница против 13 особа, због сумње да су учиниле кривична дела која се правно квалификују као тешка дела против опште сигурности. Оптужница је, потом, поднета на потврђивање Вишем суду у Новом Саду, а уз њу је била достављена целокупна документација прикупљена током предистражног и истражног поступка, као и сви остали докази. Оптужница је подигнута против Јелене Танасковић, бившег в. д. директора ЈП "Инфраструктура железнице Србије", која је дан пре хапшења поднела оставку на ту функцију, Горана Весића, Аните Димоски и Небојше Шурлана.

Њима се на терет ставља тешко дело против опште сигурности у вези са кривичним делом изазивање опште опасности. На оптужници су због оправдане сумње да су починили кривично дело против опште сигурности у вези са кривичним делом непрописно и неправилно извођење грађевинских радова, уследила имена одговорног пројектанта грађевинске конструкције Слободана Наумовића, из Саобраћајног института ЦИП одговорног пројектанта грађевинске конструкције, Милана Јелкића, из истог института, главног пројектанта идејног пројекта Љиљане Милић Марковић, главног пројектанта пројекта за грађевинску дозволу, Милана Спремића, ванредног професора Грађевинског факултета у Београду, известиоца за конструкције Републичке ревизионе комисије, Јасне Стојиљковић Милић из компаније ЦЕСТРА.

ФОТО:Љ.П.

Због истих сумњи, оптужница је подигнута и против Зорице Славковић Марјановић и Душана Јанковића, лица одговорних за извођење грађевинских радова, као и против Марине Гавриловић и Дејана Тодоровића из компаније "Ежис", чланице конзорицијума задужене за надзор над изведеним радовима. Новосадски ВЈТ је тада саопштио да је оптужница подигнута због кривичних дела којима је омогућена употреба јавног објекта - станичне зграде Железничке станице у Новом Саду, крила Б, иако су у току били грађевински радови и за који објекат није издата употребна дозвола, због кривичних дела у вези са претходним неодржавањем конструкције објекта станичне зграде и због кривичних дела у фази пројектовања и извођења радова приликом реновирања станичне зграде у Новом Саду.

Чека се одлука Врховног суда

ЦЕЛОКУПНИ списи предмета у случају "надстрешница" налазе се у Врховном суду Републике Србије ради одлучивања о захтевима за заштиту законитости које су поднели браниоци окривљених на одлуку Апелационог суда у Новом Саду о потврђивању оптужнице. У Вишем суду у Новом Саду наводе да стога, пре него што овај суд може да закаже припремно рочиште и отвори глави претрес, неопходно је да Врховни суд донесе коначну одлуку. - Након што се списи предмета врате из Врховног суда, јавност ће бити обавештена о одлуци - наводе у новосадском ВС.

Тужилаштво је тада, претпоследњег дана 2024. године, предложило да се према свим осумњиченима који се налазе у притвору, и то Небојши Шурлану, Слободану Наумовићу, Милану Јелкићу, Љиљани Милић Марковић, Милану Спремићу, Јасни Стојиљковић Милић, Зорици Славковић Марјановић, Дејану Тодоровићу, Марини Гавриловић и Дејану Тодоровићу та мера продужи. Предложено је да се притвор продужи и Јелени Танасковић, Горану Весићу и Анити Димоски.

Кривично ванпретресно веће новосадског Вишег суда је, међутим, последњег дана 2024. одлучујући о овом предлогу тужилаштва, донело решење да Горан Весић, којем је притвор укинут 27. новембра 2024. и даље остаје на слободи, док је Анити Димоски и Јелени Танасковић продужена мера забране напуштања стана. Осталима чија су се имена нашла у оптужници, тада је продужен притвор.

Браниоци осумњичених су се жалили, а Апелациони суд их је делимично уважио, преиначио решење Вишег суда, па се у кућном притвору нашло још петоро: Љиљана Милић Марковић, Зорица Славковић Мирковић, Душан Јанковић, Милан Спремић и Дејан Тодоровић. У првој половини 2025. тачније 12. марта, на јавној седници је одлучено да се оптужница врати новосадском ВЈТ у фазу истраге, како је образложено, ради бољег разјашњења ствари, како би се могла испитати њена основаност. Пет месеци након допуне истраге, Више јавно тужилаштво је половином септембра 2025. подигло оптужницу против 13 особа, предлажући да се свим осумњиченима одреди притвор, због, како су навели, и даље великог узнемирења јавности.

У даљем ишчекивању расплета, три месеца касније, односно у другој половини децембра прошле године, ванпретресно веће Вишег суда је одлучило да обустави кривични поступак против Горана Весића, Аните Димоски, Јелене Танасковић, Милана Спремића, Марине Гавриловић и Дејана Тодоровића, тако да је у оптужници за трагедију остало седморо осумњичених. Веће је, како је тада саопштено, "нашло да нема довољно доказа за оправдану сумњу да су починили дела која су предмет оптужбе".

После такве одлуке суда, Танасковићевој, Спремићу, Гавриловићевој и Тодоровићу је укинута мера забране напуштања стана, док је Весићу и Димоски та мера одређена решењем Вишег суда у Београду још трајала. Тужилаштво је, затим, на такву одлуку суда уложило жалбу, а Апелациони суд је у првој половини јула ове године, преиначио одлуку првостепеног суда којом је обустављен поступак против Весића и још петоро и они су "враћени" у оптужницу.

Иако је од тада прошло три месеца, још увек није заказано припремно рочиште за ово суђење. Весић и његова некадашња заменица Димоски у суд ће доћи са слободе. Њих двоје нису у кућном притвору, а разлог томе је што им је Апелациони суд у Новом Саду одредио меру забране напуштања стана од три месеца, али је у решењу било наведено да се тај период рачуна од датума укидања претходне мере, односно 30. јануара 2026, што је већ било прошлост, мера се не може спроводити уназад.

Решењем већа од 17. септембра 2026. осумњиченима Стојиљковић Милићевој, Наумовићу, Јелкићу, Милић Марковићевој, Славковић Марјановић и Јанковићу, мера забране напуштања стана уз примену електронског надзора, продужена је за три месеца.

Извор