АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋИ МЕСЕЦ
|
06.06.2019.
Евростат: СРБИЈА СА НАЈВИШЕ ИНВЕСТИЦИЈА У РЕГИОНУ, СТАНДАРД ГРАЂАНА НИЗАК
БИЗНИС 06.06.2019. |12.13 >12.21| АУТОР: Блиц
Извор: RETUERS/Antonio Bronic
Извештај европске статистичке агенције Евростат показује да је Србија води у региону када су инвестиције у питању. У 2017. години имали смо 2,42 милијарде евра нето страних директних инвестиција, што је за 110 милиона евра мање него десет година раније - 2007. године. Остатак Западног Балкана привукао је 2017. године око 2,1 милијарди евра.
Билтен Евростата показује да су земље кандидати за ЕУ далеко од стандарда Европске уније, пише Блиц. Бруто домаћи производ по глави становника ЕУ у 2017. години износио је 30.000 евра, док је у Србији та сума била 5.600 евра.
Према овом критеријуму, Србија је на трећем месту међу кандидатима за ЕУ, после Турске са 9.400 евра и Црне Горе са 6.900. У Северној Македонији је БДП по глави становника 4.800 евра, у Босни и Херцеговини 4.400 евра, а у Албанији 4.000 евра.
Према укупном оствареном БДП-у, Србија је на првом месту у региону са 39,2 милијарде евра, а у 2016. и 2017. години остварила је раст БДП-а од по два одсто.
Извештај Евростата показује и да индустријска производња у Србији константно расте од 2014. године, а да је у 2018. забележила раст од 3,4 одсто у односу на 2008. Добри резултати постигнути су и у туризму, где је у 2017. години остварено 1.336.000 долазака странаца, односно њиховог боравка у хотелима и сличном смештају.
Када је реч о трговини, Србија је у 2018. остварила највећи увоз и извоз међу земљама региона. Ипак, укупан биланс је негативан, пошто је увоз био за 4,4 милијарде евра већи од извоза. Највише смо извозили машине и возила (27,2 одсто), а затим храну, пиће и дуван (15,8). Интересантно је да смо истовремено и највише увозили машине и возила (28,8 одсто), а следе хемикалије (15,5) и минерална горива (12,8).
Расте јаз између богатих и сиромашних
Подаци Евростата показују и да Србија у региону има највећу неједнакост посматрајући висину дохотка. Наиме, петина најбогатијих у ЕУ има 5,1 пута већи доходак од најсиромашнијих, док у Србији та разлика износи 9,4 пута.
И све остале земље у региону имају већу неједнакост од просека ЕУ, али се у претходних пет година та разлика код њих смањивала, а у Србији је расла.
Према стопи запослености у 2017. години, Србија је била на другом месту у региону са 61,5 одсто. Нешто мање од петине запослених (17,2 одсто) ангажовано је у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства, у индустрији је запослено 21,2 одсто, грађевини 4,1 проценат, а највише радника је у сектору услуга - 57,5 одсто.
Доступне информације показују да
Србија у региону издваја највише за здравство - у 2017. години укупни
трошкови за здравство износили су 8,8 одсто БДП-а, а на првом месту смо
и по броју болничких кревета - 559 на 100.000 становника (податак из
2016. године).
|