РАДНА ПРАВА
НЕДОСТАТАК МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА ЈЕ "ХИТНА ГЛОБАЛНА ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА"

Недостатак здравственог особља је глобални проблем у коме очекивано највећу цену плаћају неразвијене земље. Србија прати овај тренд.

Машина
21.12.2023.

Илустрација; Извор: pxfuel.com

Недостатак медицинских сестара широм света требало би да се сматра "глобалним здравственим проблемом" – али владе не успевају да улажу у мере да задрже ове основне раднике, каже Хауард Кетон, извршни директор Међународног савета медицинских сестара, преноси Хеалтх Wатцх. САД су изгубиле 100.000 медицинских сестара од 2020. и предвиђа се да ће изгубити до 600.000 до 2027. У Великој Британији је такође приметан овај тренд, а у Швајцарској је стопа одустајања од школовања нових медицинских сестара и техничара у првој и другој години између 18 и 36 одсто, навео је Кетон.

Као једно од решења за овај проблем Кетон наводи да је потребно побољшати услове рада медицинским сестрама и техничарима како би се у послу задржале барем оне које су већ у њему. Упркос томе, владе не дају приоритет улагању у рад медицинских сестара, а међународно запошљавање од стране богатих земаља десеткује здравствену заштиту у мање богатим земљама, додао је Кетон. "Мали број земаља са високим дохотком покреће 70 до 80 одсто активности запошљавања, углавном из земаља у слабијој позицији од њих" додао је он и упозорио да је последњих дана Велика Британија објавила да је постигла циљ да ангажује 50.000 медицинских сестара више него што је планирано. Проблем је у томе што је 93 одсто од тих 50.000 новозапослених медицинских сестара међународно регрутовано, док је 6.000 њих дошло из најугроженијих земаља које се налазе на црвеној листи Светске здравствене организације (СЗО) из којих ова организација не саветује да се регрутују раднице у овом сектору јер остају без неопходне радне снаге.

Експертска саветодавна група о Глобалном кодексу праксе за међународно запошљавање здравственог особља препоручила је да се идентификују земље са најхитнијим потребама здравствене радне снаге у вези са универзалном здравственом покривеношћу и да им се усмере подршка и заштитне мере, јер све већа потражња за здравственим радницима и радницима за негу у високоразвијеним земљама може повећати проблем недоступне здравствене заштите унутар земаља које већ имају проблем са мањком здравственог особља. Кетон упозорава да су владе у високоразвијеним земљама фокусиране на запошљавање, што последично доводи и до проблема у нискоразвијеним земљама због радних миграција, уместо да се фокусира на задржавање постојеће радне снаге у здравственом сектору – побољшањем радних услова и улагања у садашњу радну снагу.

Пораст штрајкова и спорова медицинских сестара показатељ је утицаја кризе трошкова живота након пандемије, са падом реалних плата чак и у Италији, Португалу, Финској и Великој Британији. Међутим, рекао је Катон, „приступи које владе усвајају су неодрживи и забринути смо да постоји ризик од још спорова и немира током године која долази без приоритета улагања“, преноси Хеалтх Wатцх. Овај проблем постоји већ годинама. Подсетимо, Машина је 2017. године писала о одласку медицинског особља из Србије у Немачку. Како је тада писао Немања Рујевић за наш портал, „на основу анализе стања у здравственом систему Србије и Немачке, могу се аргументовано поставити две тезе: сиромашна Србија папрено и улудо плаћа школовање лекара који завршавају на бироу рада или на Западу, најчешће баш у Немачкој; богата Немачка систематски школује мање лекара него што реално треба њеној измењеној демографској слици, јер ће увек моћи да врбује незапослене или слабо плаћене лекаре из земаља које се нису снашле у транзицији.“ Вести да никад лакше до посла у Немачкој су и данас актуелне. Како је писао портал синдиката Независност, у здравственом систему Србије запослено је приближно 60.000 медицинских сестара и техничара, а због обима посла недостаје их још око 30.000. Управо толико их је, према неким проценама, због отежаних услова рада и „мршавих” плата, у последњих десетак година отишло у "печалбу".

Како наводе медији, плате медицинских сестара са последњим повећањима у Србији износе између 62.370 до 78.750 динара. Према подацима Републичког завода за статистику Србије, за просечну потрошачку корпу потребно је преко 100.000 динара. Делује да постојећа висина плате и радни услови медицинског особља није довољно да се тренд одлазака у иностранство на рад заустави.

И.П.

Извор