почетна

о нама

активности

правна акта

информишите се

архива

контакт
АРХИВА
текући месец
претходни месец
текућа година
за период:
година: 
месец:  

АРХИВА    ТЕКУЋА ГОДИНА

сви 2025. (!)


12.12.2023.

БЛИЦ /ВЕСТИ /ДРУШТВО
ЈЕДВА ЗАВРШЕ СРЕДЊУ, ФАКУЛТЕТ НИКАКО ПРОФЕСОР БАУЦАЛ О ЛОШИМ РЕЗУЛТАТИМА ПИСА ТЕСТИРАЊА: ДАНАШЊЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ДЕЦЕ НЕ МОГУ ДА СЕ ОБРАЗУЈУ КАО У XIX ВЕКУ

Нови резултати ПИСА тестирања показали су да су ученици из Србије и даље испод ОЕЦД просека у математичкој, читалачкој и научној писмености. Према речима стручњака данашње генерације деце не могу да се образују на начин који је настао у XИX веку.

Миљана Кљајић
12.12.2023.


ФОТО: Б. ВУЧКОВИЋ / РАС СРБИЈА
Трећина испитаних ученика не пребацује ниво функционалне писмености

Забрињавајући податак је да чак трећина испитаних не пребацује ниво функционалне писмености! Ти подаци указују на то да су ученици са ниским постигнућима на ПИСА тестовима имали значајне тешкоће у даљем школовању и на тржишту рада, сматра професор Александар Бауцал, шеф Катедре за психологију на Филозофском факултету у Београду.

Према његовим речима, данашње генерације деце не могу да се образују на начин који је настао у XИX веку. - Они су имали тешкоће да заврше средње образовање и да стекну квалификацију. Имали су значајно ниже шансе да наставе образовање на високошколском нивоу, а када би то учинили најчешће не би успели да заврше факултет - рекао је Бауцал за "Блиц".

Знање ђака се налази испод ОЕЦД просека

У уторак су објављени резултати ПИСА тестирања у ком је прошле године у Србији учествовало око 7.600 петнаестогодишњака из Србије из 178 средњих стручних школа и гимназија и 15 основних школа. Резултати су показали да се ученици из Србије налазе испод ОЕЦД просека у математичкој, читалачкој и научној писмености. Просечан резултат наших ђака из математике и читања је 440, а из науке 447 поена, док ОЕЦД просек износи: 472 из математике, 476 из читања и 485 поена из науке. Око 43 наших ученика је испод нивоа функционалне писмености из математике, а сваки трећи ученик из читања и науке не пребацује ниво функционалне писмености.

У односу на претходни циклус нема значајнијег померања Србије на ранг-листи, а наши резултати су од 2012. стабилни. У принципу - резултати ученика из Србије су за око 50 поена нижи од просека земаља ОЕЦД-а и држава Европске уније, што значи да им је потребно годину до годину и по дана додатног школовања да би ту разлику надоместили.

Због слабог знања имају тешкоће у даљем школовању и тражењу посла

Бауцал у разговору за "Блиц" каже да су бројне студије које су реализоване у протекле две деценије показале да су ученици са ниским постигнућима на ПИСА тестовима имали значајне тешкоће како у даљем школовању, тако и на тржишту рада. Како каже, ти ђаци су имали тешкоће да заврше средње образовање и да стекну квалификацију. Такође, имали су значајно ниже шансе да наставе образовање на високошколском нивоу, "а када би то учинили најчешће не би успели да заврше факултет".


ФОТО: НЕМАЊА ЈОВАНОВИЋ / РАС СРБИЈА
Због слабог знања имају тешкоће у даљем школовању и тражењу посла

- Приликом трагања за послом, они су теже налазили послове и то су углавном били послови који не захтевају квалификације и који су слабо плаћени. Коначно, ови ученици су често губили такве послове и имали би тешкоћу да пронађу нови - додаје професор. Због свега тога, каже Бауцал, већина ученика која је имала јако ниске резултате на ПИСА тестовима је била, на известан начин, „осуђена“ на бројне животне тешкоће и живот у сиромаштву.

"Нисмо реформисали образовање да буде по мери детета, наставника и живота"

На питање како смањити јаз између дигитално врло писмене деце, али функционално неписмене, Бауцал поручује да тај феномен постоји и у другим земљама, али да су оне нашле начин да учине учење у школи занимљивим и да ангажују ученике у смисленом учењу. Наглашава и да данашње генерације деце не могу да се образују на начин који је настао у XИX веку, али и да није проблем у њима, "већ у нама што нисмо довољно осетљиви на чињеницу да се свет променио".

- Да живот захтева од нових генерација нове вештине и вредности и да су се деца променила. Из тог разлога, када будемо одлучили да озбиљно кренемо у реформе уместо да се фолирамо да реформишемо образовање, мислим да нам неће бити проблем да у искуству других земаља и у неким нашим школама пронађемо решења за другачију школу која ће успети да заинтересује ову генерацију деце - каже Бауцал. Као пример наводи да се деца на сајмовима науке заинтересују за дискусију и оно што виде тамо их покрене на размишљање, а "иста та деца су у школи сморена".

- Није фер да пребацујемо одговорност на децу због тога што ми одрасли у Србији нисмо реформисали образовање да буде по мери детета, наставника и живота - сматра он. Проблеми у образовном систему темељни, опстају упркос реформама Резултати тестирања, сматра Бауцал, указују на то да наши незадовољавајући резултати показују да су проблеми у нашем образовном систему темељни и да опстају упркос различитим реформама. - Проблем са свим претходним реформама лежи у томе што ни једна није реализована онако како би требало. Најчешће смо имали ситуацију да свака особа која се нађе на позицији министра или министарке започиње неку своју личну реформу - каже Бауцал. Додаје и да након много таквих реформи које су ишле у различитим правцима, није ни чудо да нигде нисмо стигли.


ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА
Проблеми у обазовном систему опстају упркос реформама

- Како смо радили чињеница да су резултати стабилни говори да су наставници и школе постали имуни на било које реформе и да они задржавају стари начин рада без обзира на велике речи и иницијативе које долазе из Министарства. Из тог разлога, иако је пандемија створила озбиљне проблеме у школовању ових генерација деце, наш задатак је да се уозбиљимо и да почнемо са промишљеним и систематичним реформама у образовању. У супротном, ни наредни резултати неће бити бољи - сматра он.

Вратити смисао и важност образовању

Бауцал сматра да постоје два кључна разлога зашто већина наших ученика има јако ниска постигнућа на ПИСА тестирању. Први се, како каже, односи на чињеницу да је цео образовни систем у тој мери демотивисан "да се може рећи да и ученици и наставници „одрађују“ своју улогу". Додаје и да ученици нису мотивисани да уче и не виде смисао образовања, док наставници имају осећај да је образовање маргинализовано и да је статус наставничке професије деградиран. - У таквим условима чак и најбоље осмишљена и испланирана реформа неће дати позитивне ефекте. Други разлог је донекле повезан са претходним и односи се на доминацију традиционалне фронталне наставе. Наставници су свели наставу на предавања и очекују од ученика да репродукују оно што су им предавали или што пише у уџбеницима - наглашава он. У таквим условима, поручује Бауцал, ученици немају никакву шансу да развију више нивое компетенција које се испитују на ПИСА тестирању. - Ако бисмо желели да озбиљније кренемо у реформе образовања да бисмо наредним генерацијама омогућили релевантно и квалитетно образовање, требало би прво да вратимо важност и смисао образовању, а онда и помогнемо наставницима и школама да у своју праксу укључе савременије методе рада - саветује он.

Извор

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
www.KSS.org.rs www.KonfederacijaSS.org.rs konfederacija.ss@mts.rs 011/3863.033, 3863.233, 3863.313 факс: 011/3863.200