СТРУЧЊАЦИ ОТКРИЛИ ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ СМАЊИТИ ПОРЕЗ ЗА ЉУДЕ КОЈИ ЗАРАЂУЈУ МИНИМАЛАЦ

БИЗНИС
Аутор: Нова економија
02.11. 2022 08:10

Фото: Shutterstock

Пореско оптерећење минималне нето плате у Србији износи 57 одсто, што значи да на сваких 100 динара послодавац мора да издвоји још 57 динара за обавезе на име пореза и доприноса, објавио је НАЛЕД.

У прошлој години тај издатак је износио 18.200 динара на "минималац" од 32.000 динара. Да би се постигло веће растерећење, потребне су и значајније промене модела опорезивања.

Примера ради, повећање неопорезивог дела плате на ниво минималца смањило би обавезе на 15.900 динара, док би укидање доприноса за здравство умањило трошак на 12.700 динара, односно за више од 30 одсто у односу на садашњи износ.

То је показала анализа "Систем опорезивања рада и могући правци реформе", коју ће НАЛЕД ускоро представити, заједно са прегледом опција како пореско оптерећење плата смањити у корист радника и послодаваца. У овогодишњем истраживању ставова привреде о сивој економији, највише привредника (49 одсто) навело је високе порезе и доприносе као највећи проблем с којим се суочавају. Више од три четвртине види их као кључни узрок неформалног пословања.

"Систем опорезивања рада је веома комплексан и зато би се требало најпре фокусирати на пореско растерећење најнижих плата које су у Србији високо опорезоване у односу на друге земље, јер је једна од карактеристика нашег система низак ниво прогресивности опорезивања. Тиме би се отворио простор за повећање плата и смањење рада на црно. Најнижу зараду према постојећим проценама добија између 350.000 и 400.000 људи, односно сваки пети запослени – каже Душан Васиљевић, директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у.

Фото: Shutterstock

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето плата у нашој земљи за август је износила нешто више од 75.000 динара, док је медијална нето плата вредела 57.911 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило нижа примања од тог износа, преноси Нова економија.

Према Васиљевићевим речима, постоји више начина на које се може значајније утицати на пореско растерећење рада, од повећања неопорезивог дела зараде, преко промене стопе пореза на зараде која је последњих деценију и по смањена са 14 одсто на 10 одсто до умањења основице за обрачун појединачних или свих доприноса (за ПИО, здравство и незапосленост).

Такође, треба размотрити и могућност да се оптерећење рада не посматра само на нивоу запосленог, већ да се у обзир узму и издржавани чланови породице. Наиме, управо на том нивоу анализе је највидљивији висок ниво фискалног оптерећења зарада у Србији у односу на упоредиве земље у региону, на шта је указивао и Фискални савет.

"Предлог НАЛЕД-а је да се размишља у правцу укидања доприноса за здравство и прелазак на финансирање из буџета односно општих пореза, чиме би сви грађани имали здравствено осигурање. У анализи ћемо дати неколико могућих варијанти за реализацију ове идеје, са калкулацијом како надоместити губитак прихода по основу овог доприноса", наводи Васиљевић.

Систем опорезивања рада у Србији постављен је тако да, формално посматрано, део обавеза сноси радник, а део послодавац, али у пракси све обавезе исплаћује послодавац. Док обавезе за доприносе радник и послодавац деле, порез на зараду је, барем на папиру, обавеза радника.

Анализа НАЛЕД-а показује да је од 2014. до 2021. неопорезиви део зараде значајно повећан (највише 2018. и прошле године). С друге стране, збирна стопа пореза и доприноса на терет запосленог практично се није мењала и износи 29,9 одсто, с обзиром на то да је у том периоду допринос за ПИО повећан за један процентни поен док је здравствени допринос смањен за исто толико.

До растерећења је дошло у делу обавеза на терет послодавца, пре свега захваљујући укидању доприноса за незапосленост (0,75 одсто) од 2019. и смањењу доприноса за ПИО за 0,5 процентних поена од 2020. Укупно растерећење у овом периоду износило је свега 1,25 процентних поена, објавио је НАЛЕД.

Извор