ЗАДУЖЕНИ СРБИ У СТРАХУ ОД ХОРОР СЦЕНАРИЈА: ПРЕТЕ ЛИ НАМ "НОВИ ШВАЈЦАРЦИ" ОД 1. ЈАНУАРА И ДА ЛИ ЈЕ ВРЕМЕ ЗА ПАНИКУ

БИЗНИС
Аутор: Дуња Марић
18.10. 2022 08:10

Фото: shutterstock

Вртоглави раст еурибора довео је до значајног повећања рата кредита корисника који су се задужили у еврима. Појединим корисницима рате су порасле и за 80 или 90 евра, те се неки од њих питају да ли нас чека сценарио попут оног са швајцарским францима, када су стамбени кредити многе отерали у банкрот. Стручњаке смо питали: Има ли разлога за панику?

Поједини корисници кредита, 30. септембар ће упамтити као дан када су поскупеле рате за отплату, и то чак и за по 80 или 90 евра. Наиме, тада је за кориснике кредита у еврима са варијабилном каматном стопом која обухвата тромесечни еурибор, промењен износ рате кредита, а због сталног раста еурибора у протеклих неколико месеци, сасвим је очекивано било и да ће порасти и рате. До промене рате за кориснике чија каматна стопа обухвата шестомесечни еурибор, доћи ће првог јануара.

Шта је швајцарски сценарио?

Још веће разлике у висини рате осетили су грађани који су, пре десетак година, узели кредит индексиран у швајцарским францима, јер су камате тада биле повољније од оних кредита који су били везани за евре. Такво индексирање значи да су корисници кредити добијали динаре, али је вредност кредита обрачунавана у францима. Према курсу Народне банке Србије, 28. марта 2007. године, франак је вредео 50 динара, а тачно 12 година касније, дужници су доживели прави шок – тада је вредност франка износила 105 динара.

Рате кредита тада су се повећавале и за више од 100 одсто.

Међутим, професор Београдске банкарске академије др Зоран Грубишић објашњава за "Нову", разлога за страх од понављања "швајцарског сценарија" – нема.

"Нема бојазни да ће се такав сценарио, услед раста еурибора, поновити. Када причамо о ризицима, постоје две врсте – каматни и валутни ризик. Код швајцарског сценарија проблем је био управо у валути, а корисницима кредита због тога је 'скочила' главница", објашњава Грубишић.

Он за "Нову" објашњава да је, с друге стране, главница код задужених у еврима иста, док се мења камата.

Зоран Грубишић
Фото:ТАЊУГ / ДРАГАН КУЈУНЏИћ

"То повећање камате није пријатно, али је много мањи проблем од повећања главнице услед промене курса", истиче професор.

Курс евра у односу на динар је, како објашњава Грубишић, стабилан, што значи да не постоји ризик од повећавања главнице за кориснике кредита у овој валути. Он додаје и да би у случају промене курса НБС могла да интервенише, а ова институција поседује и велике девизне резерве, тако да је, у овом тренутку, понављање швајцарског сценарија далеко од реалности.

Истог је мишљења и Дејан Гавриловић из "Ефективе". Како каже у разговору за "Нову", највећа разлика између тадашњег вртоглавног раста рата за отплату кредита, и раста са којим се корисници суочавају тренутно, јесте што су они који су се задужили у францима имали "двоструки удар".

Дејан Гавриловић Фото: Неwсмаx Адриа

Дејан Гавриловић
Фото: Newsmax Adria

"Банке су тада повећавале каматне стопе супротну закону, својом вољом, и то је био један удар. Други је то што је швајцарски франак јачао. Камате сада расту због раста еурибора, не зато што банке у Србији ‘на своју руку’ повећавају каматне стопе. Да би се швајцарски сценарио поновио, еурибор морао би да достигне ниво од 10 одсто", каже Гавриловић.

Да ли је то могуће?

Иако је готово немогуће да било ко процени каква је будућност еурибора, професор Грубишић за "Нову" објашњава да до сада, његова вредност никада није значајније прелазила пет одсто.

Наиме, историјски максимум еурибора забележен је у октобру 2008. године, када је његова вредност износила 5,393 одсто.

"Чак и када је вредност еурибора била толика, није дуго трајала. У пар тачака еурибор је дотицао тај ниво, али то није било дугорочно. Уколико посматрамо дугорочно, достизао је и задржавао се на нивоу од око три одсто, те то није искључена опција. Међутим, немогуће је прецизирати", закључио је Грубишић.

Извор