РАЗЛИКЕ У СРПСКИМ ПЛАТАМА КОД ПРИВАТНИКА И У ДРЖАВНОЈ СЛУЖБИ СУ НАДРЕАЛНЕ

БИЗНИС Аутор:Н1
28.09. 2022 08:10

Фото: Shutterstock

Просечна зарада у Србији је, према последњим подацима званичне статистике - 73.114 динара и односи се на јул месец. Овај износ, међутим, недостижан је за половину запослених, чија месечна примања не пребацују ни 56.000 динара. Уз то, и даље постоји јаз у платама које запосленима исплаћује приватник од оних које радницима исплаћује држава. Тако подаци Републичког завода за статистику показују да је просечна плата код предузетника 37.386, док је у јавном сектору - 76.123 динара. Економиста Михаило Гајић за портал Н1 наводи да је платни јаз међу запосленима у Србији којима је послодавац држава и онима који раде за приватника - присутан годинама, и указује да је приметна разлика и у зарадама у оквиру самог јавног сектора где најбоље пролазе - запослени у великим државним системима.

Плате у јавном сектору у Србији традиционално су, према званичној статистици – веће од зарада које исплаћују приватници. Од јануара ће они који плату примају из државне касе добити најављено увећање од 12,5 одсто, док у приватном сектору једино радници на минималцу могу са сигурношћу да рачунају на договорени раст своје скромне плате.

Према подацима РЗС просечна плата у јавном сектору је 76.123 динара, док плате свих запослених ван јавног сектора износе, у просеку - 71.864 динара.

Најлошија је ситуација код предузетника чији запослени примају чак упола мању плату у односу на оне којима је држава послодавац.

Међутим, и код запослених у јавном сектору постоји јаз у платама. Тако већ дуже време најбоље стоје они који раде у јавним предузећима чији је оснивач Република - њихова просечна плата је 86.397 динара.

У јавним предузећима чији је оснивач општина плате су у просеку мање и за готово 20.000 динара и износе - 66.642 динара.

Исто важи и за државну администрацију - најбоље су плаћени они који раде на републичком нивоу (84.700 динара), потом они на покрајинском (83.938 динара), и на крају - на локалном где су просечна примања знатно мања и износе 64.118 динара.

Здравствени и социјални рад у просеку је плаћен 76.037 динара, док се рад у образовању и култури у јавном сектору вреднује, у просеку - 68.771 динар.

"Плате у јавном сектору увек су у Србији биле више него у приватном. За то има неколико разлога. Први је што структура запослених у јавном сектору захтева више људи са завршеним факултетима. Ту су наставници, лекари, чиновници у државним службама. Даље, то зависи и од привреде. Када је је велики удео сектора који нису високо продуктивни, где није потребно имати високо образовну структуру, где се запошљава велики број људи са ниским квалификацијама или завршеним средњим школама - то ће утицати на тај јаз у платама", објашњава Гајић.

Други разлог за појаву јаза у платама је, што се каже најбоље види код предузетника - што приватном сектору не одговара да плаћа високе порезе и допроносе.

"Велики број запослених пријављен је на нижи износ плате, док разлику прима на руке, како би се избегло плаћање припадајућих пореза и доприноса. То се највише примећује код предузетника – њима је најисплативије да себе пријаве на минималну зараду. Разлика се односи на профит који се другачије опорезује у односу на зараде. Паушалци, тако, не плаћају порез на добит, а ако воде књиге плаћају нижу пореску стопу него што би плаћали на зараде", појашњава саговорник портала Н1.

Разлике у платама постоје и у самом јавном сектору.

"Разлог за то је што се мала локална предузећа баве пружањем се основних комуналних услуга – од чишћења, одношења смећа па до водовода, док су државна јавна предузећа углавном велики системи – то се односи првенствено на ЕПС, па потом Србијагас... Запослени у тим предузећима имају знатно више плате јер имају знатно веће могућности преговора са државом. А често се понашају као држава у држави, што и државни врх најчешће толерише", објашњава Михаило Гајић.

Он подсећа на случај ЕПС-а и смањивања плата у јавном сектору 2014. године.

"ЕПС је тада на папиру смањио плате, али је подигао коефицијенте и повећао укупну масу зарада за исплату запосленима, што се видело из њихових пословних књига, на шта је Фискални савет указивао. У неким државама, такође, електро-енергетски системи имају плате веће од просека. То су велики системи који имају велики значај за привреду. А, наша јавна предузећа, опет, пате од хроничних проблема превеликог броја запослених што доводи до ниске продуктивности, као и превеликих плата које се исплаћују. Ту је нарочито приметна компресија зарада – плате најстручнијих су испод плата у приватном сектору, док су плате најмање квалификованих у јавном сектору изнад оних које могу да се очекују у приватном. Рад у државним предузећима има бенефит и у томе што се у државном сектору поштују услови из Закона о раду – плаћа се прековремени рад, годишњи одмор се користи, што се још не поштује у целости у приватном сектору", истиче Маихаило Гајић.

Када је реч о платним разредима - да за исти рад запослени примају једнаке плате, они би требало да заживе с почетка следеће године, што ће омогућити да запослени истих квалификација на истим пословима буду једнако плаћени. Гајић, међутим, сумња да ће се то десити.

"Нисам сигуран да ће платни разреди заживети почетком следеће године. Систем је, наравно, замишљен тако да се смање тренутни проблеми и да плате буду једнаке за исто квалификоване раднике на истим пословима. Они сада немају исте плате, већ зависи где су се запослили. Тако рачуновођа или возач у локалном јавном предузећу, на пример, има нижу плату него возач у некој регулаторној агнецији. Или, као што се дешава - да радници у истом или сличном државном телу имају исте плате иако раде послове различите захтевности - попут медицинске сестре која ради само на шалтеру, и оне која ради у шок соби", истиче Михаило Гајић

Извор