"ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ" ТУЖБАМА ТЕРАЈУ У ГЛАД ВИШЕ ОД 3.000 СОПСТВЕНИХ РАДНИКА

Аутор: Ана Лалић
ДРУШТВО
22.09. 2022 08:10

Фото: Shutterstock, Приватна архива

Више од 3.000 хиљаде радника Железница Србије тужила је ово предузеће због неисплаћивања топлог оброка током 2018. године, загарантовано колективним уговором. Другостепеном п ресудом радници су добили спор против Инфраструктура Железница Србије која им је накнадно уплатила, са све затезним каматама, од 20.000 до 30.000 динара. Међутим, Врховни суд је, поступајући по жалби Железнице, недавно поништио све пресуде у корист запослених и наложио им да врате чак троструко већу суму од оне коју су првобитно и правоснажно добили. На уштрп сопствених радника, Железница и држава ће зарадити више од 330 милиона динара, а њих отерати на ивицу егзистенције. За већину њих, ове суме предсатвљају буквално разлику између глади и с обзиром да су многима плате за свега пар стотина динара веће од минималца.

"Ми који смо тужили смо већином радници извршне службе, са мањим коефицијентом. Тужили смо фирму за топли оброк који нам није исплаћиван од марта до маја 2018. године и сви смо добили другостепене пресуде. Ја сам добио око 29.000 динара, од чега сам 10 посто платио и адвоката", каже Мирослав Гашић, један од хиљаду радника који се нашао у истом проблему. Сам Мирослав још увек није добио пресуду Врховног суда, али је многа решења истог, како каже, лично уручивао колегама.

"У последње вереме сам радио као курир, тако да сам дневно из писарнице добијао по десетак решења Врховног суда које сам достављао колегама. Сви су исто прошли, односно, сви морају да врате новац и да доплате по скоро 100.000 динара трошкова. Ја не знам од чега ћемо ми живети", каже Гашић, који се недавно пензинисао и коме ће, како каже, требати бар три - четири пензије да би исплатио Железници потраживања. Према пресуди ВКС у коју Нова има увид, највећи део новца запослени Железнице морају да плате за судске трошкове пред овим судом. Примера ради, запосленик који је на име дуга за топли оброк од Железнице добио 21. 721 динар, поред тога што мора да их врати у целости, мора да плати још 55.538 динара исплаћених за судске трошкве, 18.000 за трошкове ревизијског поступка и још око 8.000 динара камате, као и око 3.000 за парнични поступак. Укупно, на добијену 21.000 од Железнице, радник фирми и држави мора минимално да врати укупно 106.000 динара. И све то у року од осам дана, без права на жалбу, али без могућности плаћања на рате. У супротном, прети им се извршитељима.

"Запосленима је за три месеца за топли оброк и регрес досуђен износ у просеку од око 30.000,00 динара по тужиоцу, а Инфраструктура у овом моменту запосленима шаље опомене за поврат износа од 130.000,00 динара, под претњом да ће уколико новац не врате, против запослених покренути извршне поступке, ангажовати јавне извршитеље и тиме додатно увећати њихове трошкове. Запослени су су више пута обраћали свом послодавцу како би им исти отписао део дуга, или одобрио исплату новчаног износа на рате, што је послодавац изричито одбио", каже за Nova.rs адвокатица Драгана Ђурашиновић. Она напомиње да Инфраструктура Железнице Србије годинама уназад не исплаћује запосленима топли оброк и регрес, па су запослени своја права годинама остваривали искључиво путем судова пред којима "тренутно егзистира више од хиљаду парничних поступака поводом предметног питања".

"Иако је годину дана уназад у судовима Републике Србије постојало хиљаде предмета са истим правним и чињеничним основом, ВКС је неблаговремено одлучио о спорном правном питању и повредио право на ефикасност суда и заштиту интереса грађана. Посебно треба напоменути да када су у питању радни спорови, ВКС изразито споро одлучује изјављеним ревизијама, на њихове одлуке се чека по пар година, док је у конкретном случају одлучено рекордном брзином од непуна три месеца, каже новосадска адвокатица и додаје:

"Реч је о људима са минималним приходима који су годинама уназад принуђени да елементарна права на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора остварују у судском поступку и којима овакво поступање суда и послодавца угрожава егзистенцију".

Извор