АРХИВА
| АРХИВА
|
07.09.2022.
РАДНА ПРАВА-ЕВРОПСКА КОНФЕДЕРАЦИЈА СИНДИКАТА ПРЕДЛАЖЕ ХИТНЕ МЕРЕ ПОМОЋИ ЗБОГ РАСТА ТРОШКОВА ЖИВОТАМашина Зараде у ЕУ значајно заостају за растом трошкова живота, због чега Европска конфедерација синдиката предлаже праведнију редистрибуцију профита, ограничавање цена енергената, строжу контролу спекулација и поспешивање зелене транзиције.ЧИНИ се да је већина грађана схватила да је најнеисплативија врста кредита - дозвољени минус, па овај банкарски производ све рационалније користе.
У јулу је просечна инфлација у Европској унији достигла највећу до сада измерену, 9.8%, док су плате порасле за само 3.8% у просеку. Европска комисија је недавно изнела процене да ће реална куповна моћ радница и радника у ЕУ ове године опасти за досад незабележених 2.9%. У извештају чије резултате преноси Социал Еуропе, ЕК констатује и да су многе корпорације, у првом реду енергетске, искористиле кризу да увећају профит и и дивиденде деоничара. Добар пример за то је Бритисх Петролеум, који је у другом кварталу утростручио профит и деоничарима исплатио 10% веће дивиденде него лане. Европска комисија зато упозорава на то да је за ову годину карактеристична значајна редистрибуција економског приноса у односу на претходни период, у корист профита предузећа и прихода од имовине, а на уштрб плата. Из Европске конфедерације синдиката (ЕТУЦ) скрећу пажњу на то да је у питању тренд неуобичајен за економске кризе, у којима углавном и профит који убире бизнис прати судбину плата. Како пише Социал Еуропе, и Европска комисија је принуђена да призна да је за инфлацију одговоран раст цена, а не зарада. Ови закључци могли би усмерити даље дебате о начинима за зауздавање инфлације. Подсетимо, несигурност у тражењу решења за проблем високе инфлације обележила је годишњи састанак људи централних банака националних држава и унија, који су се крајем августа састали у САД. Челници централних банака су том приликом оценили да је пред њима, и са њима и пред светом, тежак и неизвестан период. Досадашња стратегија ограничавања раста личних доходака, која се формално заснива на конзервативној претпоставци да раст плата, односно куповне моћи, погодује расту цена и тиме додаје уље на ватру инфлације, ишла је у корист власника капитала, а допринела погоршању положаја милиона радница и радника на континенту. Социал Еуропе наводи да је, након седмоструког раста цена гаса у протеклих неколико месеци, просечни годишњи рачун за енергенте сада већи од просечног минималца у ЕУ, односно готово дупло компаративно већи него прошле године. Ова рачуница односи се на цене и приходе забележене у јулу, а цена земног гаса је крајем августа скочила 30%—па пала—па прошле седмице поново скочила за 30%. Флуктуације и раст цена енергената, о којима ће министри енергетике земаља ЕУ одржати хитно заседање у петак, преливају се на раст цена електричне енергије и свих других роба, који ће потрошаче нарочито тешко погодити од јесени. Европска конфедерација синдиката (ЕТУЦ) је зато предложила неколико хитних мера којима би државе и послодавци требало да помогну радницама и радницима да сачувају живе главе, а привредама да се стабилизују. ЕТУЦ, очекивано, предлаже да се зараде повећају тако да радници добију поштен део профита предузећа и буду способни да покрију трошкове живота. Из Европске конфедерације синдиката се залажу за ревидирање минималних зарада и јачање система колективног преговарања. У ЕТУЦ-у такође сматрају да је ово време за то да државе реагују као и током пандемије, пруже угроженима финансијску помоћ и ставе мораторијуме на искључивање неплатиша са енергетског система. У предложене мере спада ограничавање цена струје и грејања, те строже опорезивање растућих профита у енергетском сектору, као и контрола спекулација. ЕТУЦ наводи и да је потребно заштитити угрожене компаније и радна места. Европска конфедерација синдиката се залаже за убрзавање зелене транзиције у складу са планом Еуропеан Греен Деал, наводећи да су активности усмерене против климатске кризе кључни део планова за остваривање веће економске и енергетске стабилности. Из ЕТУЦ-а закључују да Европа мора да извуче закључке из грешака које су њени вођи начинили током кризе узроковане пандемијом коронавируса, те избегне да поново замрзава плате, подрива колективно преговарање, подиже цене кредита и враћа се на мере штедње. Већина препорука Европске конфедерације синдиката била би сасвим примењива и на домаћем терену. Подсетимо, представници Владе Србије и послодаваца одбијају захтеве синдиката да се минимална плата повећа тако да покрије потрошачку корпу, оглушујући се на упозорења да би и толико повећан минималац врло брзо појела инфлација. Уместо тога, сва је прилика да ће минимална зарада бити повећана на недовољних 40.000 динара. У знак протеста, председник Већа Савеза самосталних синдиката Пирота Јован Мијалковић је најавио је да ће та синдикална централа 13. септембра испред Палате Србија организовати јавну седницу проширеног састава Већа на којој ће тема бити висина минималне и других зарада у Србији. Истовремено, док је зелена транзиција неопходна да би се барем ублажиле последице климатске кризе, постоје и бојазни да ће мере које уводи Европска унија лоше утицати на животну средину земаља из које се ЕУ снабдева ресурсима попут литијума и бакра, а у које спада и наша земља, што упућује на опрез у интерпретирању будућих стратегија и препорука ЕУ. И.К. |