АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
23.08.2022.
ЂАЦИ НЕМАЈУ ПОЈМА, АЛИ НИКО НЕ ИДЕ НА ПОПРАВНИ: БОЛНА ИСТИНА СРПСКОГ ШКОЛСТВАДРУШТВО
Страх од инспекција, али и револта и реакције родитеља, па и ђака, као и настојање да се школа и просветни систем Србије покаже у најбољем светлу, разлози су због којих готово да више нема обарања ученика на поправне испите, па се за одговор који је некада оцењиван јединицом, сада даје двојка, упркос знању које је на најнижем могућем нивоу, кажу просветни радници који говоре за Нова.рс. У протеклој 2021./2022. години, од 750.000 ученика, колико их укупно похађа наставу у основним и средњим школама у нашој земљи, само 2.053 је "пало" на поправни. "Школство нам је на нивоу спортске прогнозе. Катастрофално ниско смо спустили критеријуме за оцењивање знања. Од министра Шарчевића, па до сада, покушавали смо да убедимо јавност да наш систем школства није падао. Вештачка слика одличног успеха код деце морала је да се одржава и даље је тако, јер вероватно политичари добијају извесне поене на основу школства и успеха деце у држави. Њих, наравно, наставници не занимају, као и реално знање које ученици поседују и са којим излазе из школских клупа, а које је на најнижем нивоу", прича за Nova.rs Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије. Слика која је створена у јавности оставља нерешиве проблеме, сматра она. "Не видим начин како да се вратимо у стање какво је било раније, пре пандемије коронавируса, али и много пре тога. Када бисмо сада вратили оне завршне испите какве смо имали пре појаве короне, када су ученици добијали отворена питања и морали сами да извлаче закључке, имали бисмо ужасне резултате. А сада су сви сјајни, јер су тестови све лакши, а ми радимо сами против себе", наглашава Јанковићева.
У току је демотивација знања код младих. "Почели смо тако што смо демотивисали младе са ситуацијом какву имамо у држави. Они не желе више да раде у школама, неће да предају, да преносе знање. Ускоро ће људи са средњом школом бити запошљавани као учитељи и наставици, јер других неће бити. Јако брзо тонемо, а то као да никога не занима. Министар просвете је на састанку са синдикатима изјавио: 'Мој мој мандат је ограничен на годину и по дана и за то време не могу ништа да урадим’, па шта онда да очекујемо од њега?", пита се наша саговорница. Незаинтересованост датира од периода пре короне, а са пандемијом и онлајн наставом су деца потпуно изгубила радне навике. "Замислите једног првака који је кренуо у школу када је почела пандемија. Он није имао када, ни како, да стекне радне навике, а ми смо га убедили да је гледање телевизије и наставе на компјутеру - школа, и да су му родитељи учитељи. Та деца од септембра крећу у четврти разред, а још немају радне навике, нити је било начина да их стекну у протекле три године пандемијске школе" каже Јанковићева.
Посебан проблем су средње школе у којима три године није било праксе. "Узмите на пример ученика зуботехничке школе, у којој није било праксе три године, све је учио онлајн. Нису деца крива, не треба она да сносе последице јер немају знање, али до свих нас је да се суочимо са тим да нисмо радили како треба, да смо изазвали велике проблеме и да сада морамо да нађемо начин да то поправимо. У време онлајн наставе молили смо тадашњег министра Шарчевића да смањи планове и програме, да оставимо најважније делове наставе, а он није хтео ни да чује јер је све требало да изгледа као да је нормално, а није било. Успех ученика био је феноменалан, сви су били одлични, имали смо гомилу вуковаца, а знање катастрофа" наглашава Јанковићева. Ситуација са знањем је приближно иста и у суседним земљама, али у Црној Гори су ове године, према речима наставника, у средњим школама, ученике масовно обарали на поправне испите, што у Србији није случај, па како је то могуће?
"У Србији је све мање поправних испита, ако се и десе, то је углавном у гимназијама. Наставници иду линијом мањег отпора, јер ако оборе ученике на поправни испит и оставе их да полажу у августу, страхују да ће родитељи слати разне инспекције са којима нико не жели да има посла. Такође, обарање на август, обавезује наставнике да држе припремну наставу преко лета, а то никоме није у интересу. Тако је свима лакше да дете добије двојку уместо јединице, јер наставници не ризикују инспекцје, ни револт родитеља, који, посебно ако су утицајни, умеју да буду незгодни" објашњава за Nova.rs професор историје Александар Марков, који је председник Форума београдских гимназија. Корона је оставила непоправљиве последице на знање ученика, истиче он. "Због короне су на малој матури једноставнији задаци, а у школама је поклањање оцена постало уобичајено. Имамо све већи број одликаша и вуковаца, али када бисмо им мало затегли са градивом и оцењивањем, све би било другачије. Последице незнања су већ ту, а о њима могу да сведоче универзитетски професори, који виде разлику између студената сада и оних од пре 10 или 15 година" каже Марков.
Наставници су принуђени да спуштају критеријуме. "У супротном би у свакој школи по пола одељења било на поправном, а овако прођу разред и заврше школу на време. Тај начин рада почео је и пре пандемије, јер је систем вредности у друштву пао, а са њим и однос према школовању и учењу, што је све дотукла корона" додаје наш саговорник. Имамо све мање деце, па морамо да их чувамо, истиче он. "Број деце у школским клупама сваке године је све мањи. Ако бисмо их слали на поправне испите или их обарали да понављају разреде, ризиковали бисмо да изгубимо читава одељења. Наставници су зато дигли руке и не покушавају више да се изборе, већ су се помирили са ситуацијом. Пре ће да ћуте и да раде, да примају плату, него да ризикују инспекције и утицајне родитеље који им свашта приређују. Децу пуштају да пролазе разреде, а њихово знање је све слабије и све се теже сналазе на факултетима. Какве нам генерације тек долазе не знам, не смем о томе ни да мислим" каже Марков.
Око 500.000 ученика похађа основне школе у Србији, док је око 250.000 ђака у средњим школама. "Поправни испит полаже ученик од четвртог до осмог разреда основне школе и од првог до четвртог разреда средње школе, који на крају другог полугодишта или на разредном испиту има до две недовољне закључне бројчане оцене из наставних предмета, као и ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену из ј едног или два предмета. Укупан број ученика на крају ове школске године који су полагали поправни испит у Србији (од 4. разреда ОШ до 4. разреда СШ) је 2.053, што је 0,24 одсто од укупног броја ученика у основним и средњим школама. Поправни испити полажу се пред Комисијом коју именује директор школе, а која је обавезна да утврди оствареност прописаних исхода и стандарда постигнућа, а уколико их ученик не достигне, не може положити испит" кажу за Nova.rs у Министарству просвете. Ми, просветни радници, живимо на ивици егзистенције, плата нам је 7.000 динара испод просека, наша потрошачка корпа је тужна, а држава из године у годину урушава систем школства, услови у којима радимо су немогући. Деца су нам на првом месту, а сада су најугроженија, јер држава руши систем образовања, у разговору за Nova.rs прича Весна Јеротијевић, учитељица из Чачка. Ово су само неки од разлога за протест, којим ће почети нова школска година, а који су најавили из Уније синдиката просветних радника Србије. |