БИЗНИС

Аутор: Бета

10. мај. 2022 15:21

Фото: Shutterstock

Готово сваки други грађанин Србије, односно њих 49 одсто, спремно је да пријави свог послодавца због запошљавања на црно, што је помак у односу на период од пре пет година, када би исто урадила тек трећина радника, показало је истраживање Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), представљено данас.

Како је речено, истраживање о ставовима грађана Србије о сивој економији показало је да је најчешћи разлог за непријављивање страх од губитка посла.

"Грађани који нису спремни да пријаве послодавца и даље истичу као најчешћи разлог страх од губитка посла, потом да то није њихова брига, али 10 одсто њих наводи да им одговара да нису пријављени, јер им је тако већа зарада", казао је представник агенције Ипсос стратеџик маркетинг, која је спровела истраживање, Војислав Михаиловић.

Истакнуто је и да је већу одлучност да иступе против сиве зоне грађани исказују и у улози купаца.

Михаиловић је казао да иако 90 одсто грађана истиче да редовно добија фискални рачун при куповини, готово половина нема проблем да га затражи када то није случај.

Такође, 31 одсто грађана је казало да би пријавило продавца због неиздавања фискалног рачуна, што је бољи учинак у поређењу са истраживањем из 2017, када се за ову опцију определило око петина испитаника.

"Скоро половина грађана Србије верује да се у последњих годину дана обим сиве економије у земљи смањио, док нешто мање од 40 одсто мисли да се сива економија у том периоду повећала", рекао је Михаиловић.

Истраживање о ставовима грађана Србије о сивој економији показало је да испитани мисле да је сива економија најзаступленија у грађевинарству, што сматра њих 49 одсто, као и трговини на мало, то је оценило њих 34 одсто.

"Ту су потом, угоститељство, занатске услуге, адвокатура", казао је Михаиловић.

Истакао је и да око две трећине грађана сматра да сива економија није оправдана, док око четвртине испитаних и даље верује да је сива економија оправдана, што је слично резултатима из 2017. године.

"Истовремено, скоро 60 одсто грађана верује да је рад у сивој зони начин преживљавања за сиромашне грађане", рекао је Михаиловић.

Како је навео, ипак се већина грађана слаже са негативним последицама сиве економије, па се тако скоро 80 одсто грађана слаже да су због рада на црно угрожена права радника, у истом проценту грађани мисле и да сива економија смањује пореске приходе државе и угрожавају рад предузећа која послују легално, али и да угрожава здравље и безбедност јер производи не пролазе контролу квалитета и исправности.

Истраживање је показало, како је додао, и да је број запослених грађана Србије који зараду добијају на текући рачун повећан са 68 одсто у 2017. години на 80 процената у овој години.

"Око 10 одсто испитаних навело је да зараду још прима на руке, док је 2017. године то наводило 17 одсто испитаних", казао је Михаиловић.

Према његовим речима, највећи број грађана Србије када мисли на сиву економију мисли на непријављивање радника, односно пријаву радника на мањи низнос зараде, али и се наводи и избегавање плаћања пореза и ПДВ-а или продаја робе на црно, без фискалних рачуна.

"Важно је истаћи, да одређени број људи види сиву економију као начин преживљавања, односно сналажење", казао је он.

Михаиловић је навео и да је приметан пораст броја грађана који сматрају да држава правилно троши новац из буџета, њих 25 одсто, док се на 26 одсто смањио проценат оних који сматрају да то није случај.

"И даље око половине грађана не може да да одговор, јер се то, сматрају, не ради на транспарентан начин", рекао је он.

Председник Научног већа НАЛЕД-а Душан Вујовић истакао је да охрабрују позитивни трендови и да је за сузбијање сиве економије најважније открити је на самом почетку, пре него што уђе у економске токове.

"У време кад сам био министар, имали смо 700.000 људи који су званично радили за минималац, иако су економски показатељи указивали да је тај посао требало наплатити више. Остатак новца су морали да приме на неки други начин. То је само један од видова утаје и сложенији део јесте да окријемо траг тог новца. На пример, држава би могла да смањи порез и доприносе на плате, када би више људи плаћало доприносе", рекао је Вујовић.

Извор