АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
02.05.2022.
СРБИЈА ПРИ ДНУ ЛИСТЕ ПО МИНИМАЛЦУ: ДРЖАВУ БАШ БРИГА ОД ЧЕГА ЋЕ ГРАЂАНИ ДА ЖИВЕ
БИЗНИС Аутор: Политика 02. мај. 2022 09:21
Фото: Shutterstock/Емилија Миљковић
Синдикати у Србији очекивали су да ће минималац у 2022. години бити барем у висини минималне потрошачке корпе. Послодавци су се држали друге приче: да би превелико повећање минималне цене рада било додатни трошак за оне којима је плата сама по себи највеће оптерећење.
Ипак, свима њима сасвим је јасно да минималац од око 35.000 динара никако није довољан да омогући нормалан живот у Србији, посебно ако се зна да је и у овој години он једина зарада за више од 350.000 грађана.
Сада вреди у просеку 35.414,72 динара нето (у бруто износу 47.767,08), што је непуних 300 евра.
Управо толико сваког месеца уплаћује се на рачун многих српских радника, за разлику од, рецимо, Немачке која најављује нови износ минималца у другој половини 2022. Грађани те земље добијаће минимум 12 евра по радном сату, што ће, у односу на тренутну минималну сатницу, чинити повећање од 22 одсто. Код нас то увећање износи 9,4 процента, у односу на 2021, а радни сат је 201,22 динара, пише Политика.
Најнижи минималац имају грађани Косова - за запослене млађе од 35 година он износи 130 евра, а за старије од 35 година 170. На дну листе су и Албанија са минималцем од 248 евра, Босна и Херцеговина са 300, а већи минималац од нас имају Турска - 328 евра, Бугарска - 332 и Северна Македонија - 359.
Интересантан је и податак да су посланици црногорског парламента недавно усвојили сет закона којима се омогућава повећање минималне зараде са 250 на 450 евра, што је огроман помак за наше комшије.
Према подацима "Евростата", у средини листе минималних зарада су државе попут Летоније - 500 евра, Румуније - 515, Мађарске - 542, Пољске - 655, Естоније - 654, Литваније - 730.
Хрватска данас има минималац од 624 евра, док нешто више од 1.000 имају Словенија и Шпанија. Већу минималну зараду од 1.500 евра имају Француска 1.600, Немачка 1.620, Белгија 1.660. У врху листе је, без конкуренције, Луксембург у којем минимална плата износи 2.360 евра, што је готово осам српских минималаца.
Да држави очито није битно од чега ће људи да живе, сматра Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, подсећајући на то да су синдикати покушавали да се договоре да минималац буде у нивоу минималне потрошачке корпе, али да држава ни овог пута није имала превише слуха. Сматрају да би га зато требало кориговати двапут годишње.
"Неодговорно је тврдити да је наша земља у врху Европе по привредном расту, а да у нечему у чему се мери ниво иоле пристојног живота буде испод сваког стандарда. То показује и наша позиција на листи износа иностраних минималних зарада", наглашава Вуковић.
Наводи статистичке податке који показују да овог тренутка половина запослених у Србији прима до 53.327 динара, што је више од милион грађана.
"Ако изузмемо од тог броја оних 350.000 који су на минималцу, онда између тог законом загарантованог минималног износа и тих 53.327 динара, још око 800.000 грађана у Србији прима месечно толико новца. Просечна потрошачка корпа је око 80.890 динара, а просек плата око 70.920 динара. Све то нам указује на чињеницу да у земљи имамо милион и нешто радника који не могу да "добаце" ни до просечне потрошачке корпе. То значи да грађани морају да штеде на здрављу, квалитетнијој исхрани, животу, да се устежу од свега, да би преживели... Зар то није довољан доказ да држави није битно од чега ће људи да живе", пита Вуковић.
|