БИЗНИС

Аутор: Euronews

24. апр. 2022 15:23 > 25. апр. 2022 08:52

Фото: Shutterstock/Емилија Миљковић

Минимална зарада од 35.000 динара није довољна да покрије минималну потрошачку корпу, а повећање минималца за ову годину од 9,4 одсто, који сада износи 35.000 динара, већ су поништила поскупљења, пре свега, хране. То је аргумент који представници синдиката потежу у иницијативи којом траже да се минимална зарада уместо једном, утврђује два пута годишње. Послодавци сматрају да тај предлог има смисла због инфлације, али да га је тешко спровести у пракси.

У Србији је, према последњим званичним подацима за март, годишња инфлација била 9,1 одсто, а храна и безалкохолна пића поскупели су 15,7 одсто и "прогутали" су повећање минималца за ову годину, који су социјални партнери, послодавци и синдикати, уговорили половином септембра. Радници ће бити плаћени 201 динар по сату до краја године, а синдикати указују да је неизвесно како ће се цене даље кретати и колико ће њихова примања изгубити на вредности.

Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић за Euronews Србија каже да је због тога неопходно да се минималне плате утврђују два пута годишње и напомиње да је за то потребна сагласност послодаваца, али и измена актуелног Закона о раду. По важећем систему, минимална зарада која је утврђена у септембру примаће радници у истом износу и на крају 2022. године.

"Као синдикат смо стално указивали на ту нелогичност, али када преговарамо са послодавциима најчешће не можемо да се договоримо, јер синдикати увек траже минимум минимума. Да је било по њиховом, минималац би и даље био 31.000 динара. Влада то пресече, пошто се нисмо договорили и сама одлучи. Волео бих да сви они који су овако одлучили и живе са 35.000 динара. Сасвим је разумљиво када у овако кратком року нагло порасту цене, да се ускладе и зараде", сматра Вуковић.

Око 350.000 радника у Србији живи од минималца, а последњи пут је повећан од јануара за 9,4 одсто. Минималну зараду прима 20 одсто запослених, односно сваки пети радник, а Вуковић напомиње да је медијана зараде у Србији у марту била 53.000 што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду мању од тог износа.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић за Еуронеwс Србија каже да су се послодавци већ изјашњавали прошле јесени у вези са утврђивањем минималне цене рада два пута годишње и да начелно немају ништа против.

"Био је предлог једног локалног Социјално-економског савета из Пирота и рекли смо да је то реално и могуће, а можда и потребно. До сада је по закону уређено да се једном годишње, до 15. септембра договори висина минималца. Ми смо сматрали да је девет одсто тада било много, али је Влада Србије после одлучила да буде толико", подсећа Атанацковић.

Он, међутим, указује да би корекција минималне цене рада два пута годишње могао бити велики проблем за послодавце који су ионако оптерећени поскупљењем енергената, али и осталим трошковима производње.

"Све ово што долази фирмама, а неопходно је као сировина из увоза значајно је скупље него што је било. С једне стране је то проблем, а с друге ако се појача притисак да се повећа зарада онда ће многе фирме престати да раде и послодавци ће бити у грдним проблемима. Кад би то била добра воља, могли бисмо да направимо неки споразум, али то није само питање добре воље", каже Атанацковић.

Минималац од привременог за многе постао трајно решење

Он напомиње да се често говори о томе да послодавци јурећи за профитом исплаћују мале зараде јер онда њима више остаје, али да треба имати у виду да бројни послодавци гасе фирме, да престају са пословањем, јер не могу да поднесу повећање разних инпута у смислу струје, закупа и свега осталог.

"Ми смо такође синдикат, али послодаваца и као што они заступају раднике са најнижим примањима, ми морамо да размишљамо о најсиромашнијим послодавцима. Повећавањем минималца, не можемо неколико хиљада послодаваца да затворимо, јер већ и овако једва опстају. С друге стране, многи су далеко од тога да исплаћују минималце и њима је на неки начин и свеједно шта се дешава у тој сфери најсиромашнијих", наводи Атанацковић.

Он указује да би се могло десити да они који најлошије послују, почну да отпуштају раднике, а да би то могло бити лоше, јер би неко ко је радио и за тај минималан износ могао остати без ичега.

Потрпедседник Самосталног синдиката, међутим, истиче да минимална зарада није економска, већ социјална категорија и подсећа да је уведена баш да би омогућила послодавцима који лоше послују да се опораве.

"То је замишљено као мера да се помогне послодавцима, који су у кризи да, кад не могу да остваре своје резултате, да у том тренутку радницима исплаћују минималне зараде. Али, предвиђено је да им у свим осталим периодима исплаћују нормалну зараду. Међутим, код нас се то све променило и они стално исплаћују минималне зараде. Читаво друштво и економска политика иду на руку послодаваца и ми ово слушамо последњих 20 година. Њима је увек тешко и прете нам да ће људи бити отпуштен", наводи Душко Вуковић.

Он напомиње да је Србија једна од ретких земаља која има и минималну и просечну потрошачку корпу и додаје да је просечна око 80.000 динара и да би сви требало да се односе колико су платежно способни према том износу, иако је и та просечна корпа по саставу сиромашна.

"У минималној корпи је свега мало"

"У минималној потрошачкој корпи је свега мало, само највише хлеба и кромпира. То значи да ми као друштво гледамо да задовољимо ниво потребе за исхраном, за калоричном вредношћу само најосновије намирнице као што је хлеб. Мислим да ми у друштву потпуно морамо да мењамо филозофију. Недостојно је да у минималној корпи имамо 200 грама лимуна, 300 грама спанаћа, као и да у њој немате краставац", каже Вуковић.

Он сматра да би сваки послодавац требало да издваја месечно за плату износ у врендости минималне потрошачке корпе, која је тренутно око 42. 000 динара.

Почасни председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић сматра да страни радници који долазе да раде у Србији због недостатка домаћег кадра, мењају односе и код нас.

"Очигледно да они могу за тај новац да дођу у страну земљу и да раде. Значи, има још сиромашнијих него што смо то ми. Међутим, то значајно утиче на послодавце да тражећи јефтинију радну снагу, сад увозе са блиског и далеког истока што ремети редован ток односа синдиката и послодаваца", каже Атанацковић.

Потпредседник СССС сматра да је у питању социјални дампинг, односно да се гледа само интерес профита, а не радника и истиче да су синдикати незадовољни што нам долази радна снага без компетенција.

"То није добро и синдикати ће се супротставити да се одреди цена рада за сваког радника у одређеним делатностима, па ако послодавац хоће Вијетнамца да ни њега не може да плати 100 евра. Нико не може да оде у Немачку и да ради за 300 евра казнила би га инспекција, послодавац који каже да је то нелојална конкуренција, а код нас је важан само профит", каже Душко Вуковић.

Извор