АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
19.03.2022.
РЕЦЕПТИ ПСИХОЛОГА: КАКО ДА НЕ ПОЛУДИТЕ У КРИЗНИМ ВРЕМЕНИМА
ДРУШТВО Аутор:Ана Вушовић Марковић 19. мар. 2022 21:23 > 21. мар. 2022 09:34
Фото: Славица Панић/Nova.rs
Када наступи криза, наш фокус мора бити на свему ономе што је у животу добро, а и у најтежим периодима и најцрњим моментима, увек негде постоји трачак светлости и морамо га се држати јер је то једини начин да изађемо нормални из ситуације која нам предстоји, кажу психолози за Нова.рс. Чекали смо да прође пандемија, да се заврши зима, почне лето и живот се врати у нормално стање. Међутим, дочекали смо рат у Украјини са којим су на помолу нове бриге, али и тешка економска и психо-социјална криза.
"Тренутна ситуација у свету делује неповољно на људе, јер се надовезује на још једну, текућу кризу. Сви смо очекивали да ће томе ускоро доћи крај, а уместо олакшања, стигло је нешто што представља нови фактор проблема или отежавајућу околност, која се још теже доживљава него кад настане из мирног стања. Рат у Украјини се сад чини као надовезивање на непријатне догађаје, који делују као бесконачни низ, што обесхрабрује људе, а свима нам је потребна доза оптимизма. Међутим ситуација нас стално обесхрабрује и подсећа да живот није под нашом контролом. Оно што је код нас, у Србији, додатно проблематично, је што живимо кризу већ деценијама, после које је стигла пандемија, а сад још и рат. За нас је све ово ретрауматизација која нас чини осетљивијим на нове изворе криза, било да су колективне и индивидуалне", објашњава у разговору за Нова.рс Тамара Џамоња, психолог и професорка на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Тек нас очекују бројне тешкоће, а оптимизам је на минималном нивоу.
"Ипак, важно је да се суочимо са овим што се дешава у свету и да се припремамо за нове могуће кризе. Међутим, оно што је још важније је да, као и у свим животним ситуацијама, не будемо усмерени искључиво на оно што је негативно, јер то није једино што нам се дешава. Претерана преокупираност, брига и фокус само на негативне ствари учиниће да се осећамо много горе. Не можемо свет гледати кроз ружичасте наочаре, али и стална усмереност на кризу и бригу, не помаже да нам буде боље. Хајде да гледамо оно што је добро у нашем животу, на личном плану. Никад се не дешавају само лоше или само добре ствари" каже наша саговорница са Филозофског факултета.
Нека нам фокус буде само на ономе што је добро, истиче она.
"Иако смо свесни да је ситуација тешка, важно је да се фокусирамо на дружење, на социјалне контакте, на подршку коју добијамо од људи, на одржавање рутине. Да поставимо себи питање, шта ја данас могу да урадим за себе и за људе у мом окружењу, а да ме то одржи? Да се бавимо оним делом живота који можемо сами да креирамо и да контролишемо. То су дружења, хобији, све оно што волимо да радимо и што нам је омогућено, да негујемо ту праксу упркос лошем времену у којем живимо. Социјални контакти и подршка су се показали као најважнији фактори одржања у свим кризама. Када се држимо заједно, колико год можемо, једни другима смо подршка. Алтруистичко понашање је такође корисно, нешто што можемо да учинимо да помогнемо другима, такође помаже и нама, јер се осећамо корисним и активним" саветује професорка Џамоња.
Блиско окружење и однос према друштву и институцијама, као и политичарима који управљају државом, важни су када се спремамо да прођемо кроз нову кризну олују, сматра др Александар Бауцал, професор психологије на Филозофском факултету.
"Прва ствар у борби са кризом је мрежа блиских људи са којима можемо да поделимо своје бриге и страхове, посебно ако међу њима постоје они, који у оваквим ситуацијама успевају да задрже здрав разум и помогну нам да сагледамо реалније ситуацију. Нико од нас не може да умањи објективне ризике, јер је криза изван наше контроле, али и ван контроле главних учесника, ни они не могу да предвиде шта ће да се деси. Ово може да се претвори у нешто што ће урушити будућност нас и наше деце, а ми на то не можемо да утичемо, али оно што можемо да урадимо је да не дозволимо да нас те мисли и осећања преплаве. Рецепт за то је однос са блиским људима, кроз разговор, како бисмо речима овладали ситуацијом, успели да разумемо и проценимо колико је ситуација у свету стварно опасна и да имамо осећај у којој мери је тренутно ризична по нас и наш живот. Не би смели да дозволимо да у овом тренутку, тек потенцијална криза, нарушава наш живот и рутину" каже за Nova.rs проф. др Бауцал.
Људима у нашој околини, који су можда слаби и бурно реагују на актуелну тешку ситуацију, морамо бити подршка, истиче он.
Може да се деси да мене данас ухвати осећај панике, па ће ми помоћи неко близак да то ставим под контролу, а сутра ћу онда ја некоме бити глас разума".
Сви смо овде, у Србији, на истом броду и од капетана и оних који управљају бродом, зависе наши ризици и понашање, каже професор.
"Ако људи који воде државу, буду доносили разумне и добре одлуке, у тој мери ће наши објективни ризици бити мањи. Важно је да обратимо пажњу који људи воде институције, а с обзиром да идемо у сусрет изборима, свако од нас може да процени ко би од људи, који су на располагању, могао најбоље да допринесе, да као држава прођемо кроз олују која је пред нама. У овој кризи се показује колико је битно ко управља државним институцијама, а избори су наш најбољи инструмент да бирамо те људе. Начин како они управљају нашим друштвом, важан је фактор који утиче на наш стрес, повећава га или умањује" објашњава професор Бауцал.
Грађани Србије већ 30 година живе различите кризе.
"Имали смо ратну и економску и транзициону кризу. Од краја осамдесетих година прошлог века, ми смо једно кризно друштво. То неким људима можда појачава толеранцију на кризу, па код нас има више оних који их боље толеришу јер су у кондицији, али дуготрајна криза може и да истањи наше капацитете. Криза би по својој природи морала да буде привремена. Ми удахнемо ваздух, заронимо и не дишемо испод воде неко време, док не прође тежак период. Међутим, када криза дуго траје, као код нас, онда постоји опасност да се под водом угушимо, не можемо задржати ваздух толико дуго", упозорава проф. др Бауцал.
Вести које читамо ових дана су за нас веома узнемирујуће и то је очекивано, с обзиром да се ради о рату у земљи која је врло близу, сматра професор Драган Попадић, социјални психолог.
"Ова ситуација има могућност сталне ескалације са непредвидивим последицама, било би чудно да се људи не боје оваквих ствари и да су недотакнути. Главни проблем настаје када изгубимо могућност контроле и када се налазимо у сталној неизвесности шта ће се догодити. Докле год људи немају никакву сигурну идеју шта се дешава, осећај забринутости може врло лако прерасти у панику. Долази до ирационалног понашања и импулсивног реаговања. Ако, рецимо, поскупи гориво, код људи ће доћи до реакције социјалне дилеме, које су врло компликоване, а грађани би најбоље прошли када би колективне интересе ставили испред сопствених" објашњава Попадић и додаје да је важно разликовати очекивану забринутост од панике, која може настати у оваквим тренуцима.
Људи су запљуснути контрадикторним информацијама и нису сигурни шта треба да предузму, а то је главни окидач панике.
"Треба да се потрудимо да дођемо у стање у којем имамо неку контролу ситуације, тако се понашају људи који су сада највише погођени ратом или су му директно изложени. Ако они могу да на рационалан начин размишљају о последицама, онда то можемо и морамо и ми, који смо у повољнијем положају", закључује Попадић.
|