АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
16.03.2022.
БЛИЦ/ВЕСТИ/ДРУШТВОДА ЛИ ВАС ПОСЛОДАВАЦ ТАЈНО НАДЗИРЕ НА ПОСЛУ, АЛИ И КАДА СТЕ КОД КУЋЕ? ПОЈЕДИНЕ ФИРМЕ КОРИСТИЛЕ АПЛИКАЦИЈЕ ЗА ПРАЋЕЊЕ
Тема надзирања радника на послу актуелна је деценијама уназад, само што су се кроз време мењали начини на које се оно спроводи.
Пише: Блиц 16.03.2022. 09:48 00:00/5:24
ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА посао-мобинг-1
Некада су за то били задужени "кадрови од поверења", а данас је све то много софистицираније захваљујући развоју информационо-комуникационих технологија. Ипак, како су посао и приватност често врло испреплетени, много је недуомица шта је дозвољено, а шта није, али и о чему је све послодавац дужан да упозна запослене.
Овај својеврсни вид "великог брата", који вас стално надзире, чини се да је постао још распрострањенији за време пандемије корона вируса, с обзиром да су процене да је током 2020. године сваки десети запослени радио од куће, а током 2021. тај број је био и већи.
Како би сагледао новонасталу ситуацију Центар за истраживање јавних политика је недавно спровео истраживање под називом "Свевидеће око: Како је рад на даљину током ковида отворио врата за присутност послодавца у животу радника", а затим организовао и онлајн конференцију уз учешће еминентних стручњака из разних области.
Како је закључено, надзор радника на послу или раду од куће је у успону, технолошке могућности омогућавају праћење радника, а често је веома танка линија између права послодавца и радних права, те права радника на приватност. Рад од куће условио је и пораст интересовања послодаваца да уведу надзор уз помоћ информационо-комуникационих технологија, мада је јасно да неки алати задиру у приватност радника, угрожавајући њихово достојанство и право.
- Поједине фирме су користиле апликације и методе помоћу којих рад запослених може да се прати. Поједине апликације имају могућност да снимају зеницу, прате рад миша, тастатуре, могу се монтирати на компјутере радника, а да они не знају да је то урађено - истакла је Тања Јакоби, извршна директорка Центра за истраживање јавних политика.
Како је објашњено, "праћење" је организовано преко таблета, рачунара, лаптопова, паметних телефона. а најчешће су коришћене апликације за вођење састанака, али и праћење присуства и ефикасности.
Истраживање је обухватило анкету са радницима и менаџерима у различитим делатностима која је обављена у другој половини 2021. године, а односила се на запослене у банкарству, финансијама, ИТ сектору, пр комуникацијама, јавној управи, јавним службама...
Како су истакли менаџери, прикупљање података је у највећем броју случајева вршено због чувања пословних тајни - 34%, па праћења присутности - 24%, праћења ефикасности - 24%, праћења и планирања политике запошљавања - 19%, заштите интелектуалне својине - 17%, истраживања и у статистичке сврхе 11%...
Правни основ за прикупљање података о личности је Закон о заштити података о личности из 2018. према којем је послодавац дужан да ову сферу регулише интерним актима, али је истраживање показало да је само 41% фирми то и поштовало.
Годинама уназад владала је дилема шта је то дозвољено послодавцу, а шта није. Како су још раније истакли надлежни, имејл преписка која се обавља преко службене адресе фирме је власништво послодавца и он има и право и обавезу да је чува, али о томе радници морају да буду обавештени. На другој страни, послодавац нема право да тражи шифру за приватне налоге на социјалним мрежама, нити да тражи увид у профиле на Фејсбуку или Инстаграму. Али ако је профил јавни, послодавац може да има увид у фотографије које постављамо на друштвене мреже.
Истраживање је, међутим утврдило да су послодавци "пратили" запослене како током боравка на послу, тако и током рада од куће и да се то није много променило. Неки су надгледали имејл комуникацију радника, неки активност на интернету, активности на социјалним мрежама, службени телефон, време проведено на апликацијама, праћење разговора...
"Праћење" уз дозволу, али и без ње
Интересантно питање било је везано и за приступ рачунару радника од стране компаније. Резултати истраживања су показали да је 29 одсто послодаваца имало ту могућност, али уз дозволу радника, 13 одсто је имало у сваком тренутку, док њих 46 одсто није уопште могло да приступи компјутерима запослених. Забрињава и податак да 13 одсто радника не зна да ли је послодавац могао да се "укачи" на њихов рачуна или не.
Две трећине без анекса о раду од куће
Истраживање је показало да је 26 одсто запослених који су анкетирани имало анекс уговора о раду код куће, 62 одсто њих није, док је 12 одсто било без одговора, Њих 62 одсто или скоро две трећине користило је своје компјутере, а 27 одсто у власништву фирме, док је њих 96 одсто користило свој намештај - сто, столица...
|