АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
10.03.2022.
РАДНА ПРАВАКАКО ДО ДОСТОЈАНСТВЕНОГ РАДА У НАУЦИ?
Трибина "Како до достојанственог рада у науци?" одржана је синоћ, 9. марта, у Дому омладине Београда. Говорнице и говорници разматрали су шири контекст кампање "За достојанствен рад у Науци" коју је Синдикат науке покренуо крајем прошле године.
Машина 10.03.2022.
Трибина "Како до достојанственог рада у науци?"; Фото: Машина
Говорнице и говорници Ђурђица Јововић (Синдикат науке), Кристина Рац (Институт за филозофију и друштвену теорију), Александар Кнежевић (Синдикат науке) и Југослав Ристић (Самостални синдикат Крагујевац) су се осврнули на услове рада у науци у другим европском земљама и на радничко и синдикално организовање у другим секторима рада у Србији.
На самом почетку трибине наглашено је да је флексибилизација рада произвела негативне последице у запошљавању, које осећају како научници, тако и многи други радници у другим секторима.
Недостојанствени радни услови за велики део научне заједнице нису новина, то је реалност већ 11 година, рекла је председница Синдиката науке Ђурђица Јововић. Она је подсетила на то да су научнице и научници на улице први пут изашли 2013. године, када је држава пропустила да испуни своју законску обавезу и изврши нову евалуацију рада научника. Тај пропуст државе је допринео томе да многи научници до данас примају несразмерно ниске плате у односу на свој рад и достигнућа.
Међутим, ни тај протест, нити деценија дијалога са надлежним институцијама нису довели до достојанственог рада у сектору науке, због чега су научнице и научници покренули кампању "За достојанствен рад у науци" и решили да своје захтеве поткрепе и новим протестима.
Протест научних радница и радника 28. фебруара 2022 у Београду; Фото: Машина
Кристина Рац са Института за филозофију и друштвену теорију је нагласила да положај научних радница и радника, односно сектора науке у Србији није изолован случај. Флексибилизција рада, која је у ширем европском и глобалном контектсту била промовисана као позитивна реформа која ће повећати аутономију запослених, довела је до прекаризације рада, односно до несигурних радних услова.
Кључна одлика флексибилног или прекаризованог научног рада је пројектно финансирање, што не доводи само до несигурних радних услова већ и до промене односа моћи у раду у науци. Крстина Рац је радила у сектору науке у неколико држава и њено искуство говори да ни универзитети ни синдикати нису у адекватној мери разумели промене настале на пољу финансирања и радних односа.
Научнице и научници без уговора о раду на неодређено се налазе у отежаном положају у односу на стално запослене колеге и по питању каријерног пута.
"Без сталног запослења увек изнова морате да аплицирате на нова радна места, мењате универзитете, градове, државе - дакле трошите добар део вашег времена на рад који нема везе са науком", објаснила је Рац.
Активисти кампање "За достојанствен рад у науци" у уличној акцији; Извор: За достојанствен рад у науци / Facebook
Александар Кнежевић, председник пододбора Синдиката науке, се осврнуо на досадашње резултате кампање "За достојанствен рад у науци". Он је напоменуо да су доносиоци одлука почели да озбиљно схватају преговоре тек када су научници изашли на улицу.
Уочи другог протеста који је ове године организовао Синдикат науке, министар Бранко Ружић је потписао програм институционалног финансирања који ће научницима запосленим на факултетима дати основу за потписивање уговора о раду на неодређено време, односно колико им траје звање.
Кнежевић је рекао да остаје питање и изазов имплементације овог програма, али да је формално гледано испуњен један од захтева кампање "За достојанствен рад у науци".
Он је навео и да је неопходно да се адресира проблем обрачуна плата у сектору науке:
"Наука нема коефицијенте на основу којих се обрачунавају плате. Томе треба да дође крај. Треба да пређемо на инситуционално финансирање како то закон налаже."
Подсетимо, захтеви кампање "За достојанствен рад у науци" су: сигуран посао за све научнике; једнаке плате за једнак рад; обезбедити у науци доследну примену закона којима се регулише рад. Прелазак на институционално финансирање науке, за које формални услови постоје, синдикат види као неопходан услов да би се захтеви могли испунити.
Југослав Ристић из Самосталног синдиката Крагујевац је поздравио напоре Синдиката науке и активиста кампање. Иако су синдикалне борбе, како је истакао, веома важне, он је исказао и скепсу према њиховом домету.
"Промене до којих можете доћи преко преговора биће на нивоу козметичких. У овој држави живимо промашене стратегије. Уништена је привреда, што доводи до много мање новца за школство, науку, здравство...", рекао је Ристић.
Ристић сматра да је неопходна стратешка промена и изградња индустрије да би Србија престала да буде зона јефтиног рада. Према његовом мишљењу, таква промена је могућа; међутим, она изискује другачији ангажман од појединачних синдикалних борби.
Као пример навео је шведско искуство, где су синдикати почетком двадесетог века препознали значај политичке борбе. Они су организовали партију, и, иако им је требало тридесет година за то, дошли су на власт, и направили су државу благостања, закључио је Ристић.
А.Ј.
|