АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
28.02.2022.
ЖИВОТ ПО УГОВОРУ О ПРИВРЕМЕНИМ ПОСЛОВИМА: ТО ЈЕ СУДБИНА НАУЧНИКА У СРБИЈИ
ДРУШТВО Аутор:Димитрије Петровић28. феб. 202217:11
Фото: Филип Краинчанић/Nova.rs
На Тргу Николе Пашића данас је одржан протест под слоганом "За достојанствен рад у науци", који је организовао Синдикат науке Србије, чији је основни захтев био да сви научници буду равноправно и равномерно плаћени и да имају сигурна запослења. О томе каква је ситуација у науци, говорили су они који су тек почели науком да се баве.
За портал Nova.rs говорили су млади српски научници, који су на данашњем скупу пружили подршку Синдикату науке у својим настојањима да сви они који се баве науком имају сигурна запослења и равноправне плате.
Иако стидљиви и често резервисани, студенти молекуларне биологије одлучили су да са нашим читаоцима поделе своја искуства.
"Изузетно сам заинтересована за биологију, још од малих ногу, то ми је пасија. Мајка ме је одговарала, прво од математичке гимназије, а сада и од молекуларне биологије, али ја заиста желим тим да се бавим. Ипак, разумем и мајку, јер она жели оно што је најбоље за мене, а у науци, бар у Србији, пут није лак и то сви знају. Речено ми је да су могућности у овом послу, у нашој земљи, изузетно скромне и ограничене, тако да ни не очекујем пуно од овог система. Тек сам почела али покушаћу негде у иностранству вероватно да градим каријеру, мада бих волела да останем у Србији а делује ми као да ме терају одавде", рекла је Уна, студенткиња молекуларне биологије.
Уна истиче и да је велики проблем нерешено питање запослења.
"Сви они који су почели да раде у последњих десет година, у изузетно су лошем положају, то признају чак и старије колеге. Брине ме то што је већина нас младих у запослена тако што су се користили уговори о привременим о повременим пословима а то нам не даје апсолутно никакву сигурност. Зато подржавам један од данашњих захтева, а то је да сви запослени у науци имају стална запослења. То би свакако био додатни аргумент да останем у земљи, а то искрено желим".
Додаје и да је разлог што није отишла у иностранство - то што је за Србију везују породица, пријатељи али и традиција и култура.
"Ова земља је јако лепа за живот, имамо много потенцијала. Жао ми је што то не умемо да искористимо. То се одлично може видети на примеру односа државе према студентима и младим научницима. Ми треба да представљамо будућност ове земље а нико не брине о нама", наставља млада научница.
Како каже, држава мора додатно да ради на односу са младим људима, не само на научницима.
"Потребно је још доста да би се ситуација код нас променила. Још доста рада, разумевања и наравно, конкретних ствари - бољих финансијских услова. Зашто бих остала овде са цркавицом кад у иностранству могу да имам десетоструко бољу плату. Једино што ме спутава да одем је љубав према овој држави. Али та држава очигледно не узвраћа љубав истом мером", рекла је Уна.
Нада се и верује да ће власти у Србији услишити молбе са данашњег протеста.
"Порука данас је јасна, поштујте већ постојеће законе. Хоћемо једнаке платне разреде и стално запослење. Ова држава мора да пружи шансу младим научницима. Ако не нама, коме онда", упитала се Уна.
Неколико дана пред данашњи протест, у петак, Министарство је донело Програм институционалног финансирања, односно један од неопходних докумената предвиђен постојећим законом како би се гарановало трајно, редовно финансирање института и науке уопште.
У интензивним преговорима које је Синдикат водио са Владом током претходне недеље, успели су да обезбеде да се овим документом институти, факултети и иновациони центри обавежу на склапање нових уговора о раду за све младе истраживаче који су радили на уговорима од по годину дана.
Из удружења су позвали све младе колеге, не само да им се сутра придруже на улицама, већ и да се прикључе Синдикату или њиховој кампањи и на тај начин помогну да се заједно постарају да се овај акт заиста спроведе на свим научно-истраживачким организацијама, чиме би њихов други захтев - сигуран посао за све научнике - био у потпуности испуњен.
Ипак, напретка по питању њиховог првог захтева - једнаких плата за једнак рад, још увек нема.
|