АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
17.01.2022.
БЛИЦ / ВЕСТИ / ДРУШТВОДЕЦА СВЕ ВИШЕ ЗАВИСНА ОД ИНТЕРНЕТА ДВАДЕСЕТОРО МАЛОЛЕТНИКА НА ЛЕЧЕЊУ, РОДИТЕЉИ ЗАБРИНУТИ: НОРМАЛНЕ АКТИВНОСТИ ИХ СМАРАЈУ
Курир 17.01.2022. 08:53
Сваки други млади зависник је на одвикавању од онлајн игрица, а забринути родитељи кажу да им се деца од мобилног не одвајају ни док спавају.
Све више родитеља примећује да им деца постају зависна од мобилних телефона и друштвених мрежа, а неки су већ одлучили да дете пошаљу на одвикавање од интернета. У Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој постоји посебан програм намењен зависницима од мобилних телефона, интернета и друштвених мрежа, на ком се сада лечи 20 пацијената од 16 година па навише, пише Курир.
Међу забринутим родитељима је и Д. К. (46), мајка петнаестогодишњег дечака, која је за Курир рекла да се њен син не одваја од телефона већ пет година, откако га је у петом разреду добио.
- Купили смо му мобилни да бисмо са њим могли да се чујемо кад је ван куће. Наставници су ме звали више пута и жалили се да он и током часова буљи у телефон и не слуша наставу. А кад је код куће, не може ни 10 минута без тог екрана, чак ни док једе. Са телефоном одлази у купатило, док спава, стоји му испод јастука. Забринула сам се јер примећујем да сву своју концентрацију усмерава на интернет, а све мање на школу, спорт, другове - рекла је ова мајка, која је уверена да јој је син "навучен" на друштвене мреже.
- Више пута сам му одузимала телефон и сакривала га, да би у школу ишао без њега. Али у тренуцима без телефона био је још нервознији и расејанији, као да му фали пола мозга. Радо бих га послала на одвикавање, али на југу Србије, где живимо, нема установе за то специјализоване - рекла је Д. К.
Психолог Радмила Вулић Бојовић потврдила је за Курир да у пракси среће све више забринутих родитеља који размишљају да децу одведу на одвикавање од интернета и одвоје их од екрана компјутера, лаптопова и телефона.
- Деца непосредни контакт и комуникацију са родитељима, вршњацима и осталима у потпуности замењују комуникацијом преко интернета. Пандемија је то додатно поспешила, али, и без ње, са самом појавом интернета и друштвених мрежа ствари су се неповратно промениле за људски род и комуникација је генерално прешла у те сфере - истакла је она и упозорила на опасне последице зависности деце од интернета:
- Родитељи често примећују да им деца мењају дан за ноћ, да све више времена проводе у вечерњим сатима испред екрана, што доводи до тога да ујутру буду уморни и не могу да устану. Имају слабији успех у школи. То су знаци који указују да треба нешто да се предузме. Ако не постоје ограничења, онда смо у ситуацији као да смо без саобраћајних знакова и семафора. Ту би био карамбол на сваком кораку - рекла је Бојовићева.
Директорка Специјалне болнице у Драјзеровој, др Диана Ракетић, недавно је рекла да је у тој установи јесенас отворен програм за лечење зависности од интернета, а да у дневну болницу за сада долази 20 младих клијената од 16 и више година. Она је у интервјуу за Телеграф сугерисала да је 30-40 одсто од укупног броја зависно од онлајн игрица, те да је удео таквих на лечењу у Драјзеровој нешто већи, до 10 особа.
Она је навела и да би се лечење могло спровести у периоду од шест месеци до годину дана. - Постоји интензивна фаза лечења у дневној болници и она траје од четири до шест недеља. Саветују се три доласка недељно и ради се групно и индивидуално, а најпре се обави разговор са клијентима. Морате проценити да ли постоји још нека удружена болест, социјална фобија, анксиозност, депресивни поремећај или хиперкинетички синдром. Ако то постоји, мора се паралелно и тај други поремећај лечити - рекла је др Ракетић.
Лечење од коцке, интернета и кладионица
Познато је да се у Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој лече зависници од дроге, алкохола и коцке, али од краја прошле године и зависници од интернета.
- Програми су индивидуални, прилагођени потребама сваког пацијента понаособ, али им је свима заједничко да су породица или друге блиске особе укључени и важни за лечење. Ово је у развоју због постепеног пораста броја пацијената који се јављају са овим проблемима. Когнитивно-бихевиорални приступ даје најбоље резултате, а код пацијената се обично паралелно ради и о збрињавању других социомедицинских проблема заједно са интернистом, социјалним радником и сл. - наводи се на сајту ове установе.
Психолог Радмила Вулић Бојовић: Нормалне активности их смарају
Велики проблем је незаинтересованост деце и тинејџера за уобичајене активности које су различите од онлајн садржаја: незаинтересованост за дружење, спорт, за било каквим боравком у природи. Њима је то, како они кажу, "смарање" и губитак времена у односу на оно што је њихова преферирана активност, а то је онлајн активност, оценила је психолог Радмила Вулић Бојовић.
Чињенице/Последице зависности од интернета
|