АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
31.12.2021.
ИСТИЧЕ РОК ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ ТУЖБИ ПРОТИВ БАНАКА, АДВОКАТИ НЕЗАДОВОЉНИ
Фото: Pixabay
31.12.2021. 15:41 Мина Буђевац
Након што је Врховни касациони суд (ВКС) у септембру допунио свој став о уговарању трошкова кредита, закључивши да је наплата обраде трошкова и осигурање позајмица законито, Удружење банака је грађанима који су поднели тужбе дало "ултиматум" да до 31. децембра поднесу захтеве за повлачење из парнице. Удружење банака Србије (УБС) је навело да ће се финансијске институције заузврат одрећи права на наплату судских трошкова. Адвокати и удружења за заштиту потрошача и даље позивају грађане да не одустају од тужби, а УБС је јуче саопштило да ће прихватити и захтеве за повлачењем тужби који стигну након истека тог рока.
Јавност је у међувремено остало ускраћено за информације колико је тужби до сада поднето, колико су тужбени захтеви "тешки", док се адвокати и банкари у међувремену оптужују за опструкције и похлепу.
Врховни касациони суд је у марту 2018. године усвојио став по ком банка има право на наплату трошкова обраде кредит искључиво под условом да је понуда садржала јасне и недвосмислене податке о тим трошковима.
Након тог става, државни заничници, укључујући гувернерку Народне банке и тадашњег председника ВКС, позвали су грађане да туже банке, а по бандерама широм градова Србије могли су се видети плакати адвокатских канцеларија, које су грађанима нудиле бесплатно покретања спора и сигурнан повраћај новца.
Како је временом број тужби растао почели су се уочавати напори државе да поменути став из 2018. године преокрене у корист банака.
Прво је у мају ове године из Министарства правде изашао нацрт Закона о парничном поступку који је отежавао покретања масовних тужби, што је применљиво и на актуелне спорове против банака.
Услед негодовања одређеног броја адвоката, пар месеци касније, овај нацрт је повучен.
Након тога, мењање овог става покушано је и путем законовдавног тела, усвајањем аутентичних тумачења закона који се тичу банкарских кредита, што убрзо бива спречено напорима адвоката, који су почели све чешће говоре о обустави рада као средству притиска.
Коначно, ситуација се мења 16. септембра када је Врховни касациони суд, после конзистентне трогодишње праксе пресуђивања у корист зајмопримаца, извршио допуну свог става.
ВКС тада усваја да банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом "трошкова кредита", већ да је довољно да има доказ да је клијенту доставила понуду коју је он прихватио закључењем уговора.
Ова допуна представља обавезујуће упутство за поступање у нижестепеним судовима, а бројни адвокати је карактеришу као измену, а не допуну.
Адвокати који заступају клијенте банака тврде да је главни циљ поруке грађанима да повуку тужбе "застрашивање", а по наводима члана Адвокатског протестног одбора адвоката Мирослава Живковића, банке (као и било која друга странка у спору) свакако има законско право да у року од седам дана тражи наплату судских трошкова, какав год усмени договор да је постигнут.
Поводом тога, Адвокатска комора Београда (АКБ) је 24. децембра обуставила рад до испуњења више захтева, међу којима је главни "откљањање правне несигурности изазване доношењем (овог) допуњеног става Врховног касационог суда".
И пре истека овог рокал, поједине банке су покренуле милионске тужбе против адвоката који у споровима против њих заступају хиљаде клијената. Генерални секретар УБС Владимир Васић поједине адвокатске канцеларије праве оптужио је да су од спорова против банака направили "бизнис".
Домаћи медији су известили и да је Уникредит банка пред Вишим судом у Београду од бившег адвокат, сада јавнг бележник Бранислава Поповића и његове колегинице Слађане Судимац, која је наследила Поповићеве предмете, тражи одштету од 529 милиона динара, плус затезну камату и трошкове поступка.
Ова банка терети Поповића да је "противправно прибавио на хиљаде клијената", наводно супротно Кодексу професионалне етике адвоката.
Према подацима Основног суда у Новом Саду, само у прошлој години, пред тим судом је покренуо чак 4.553 поступка против банака, а у Београду, само против Уникредит банке 2.340 парница.
Тачан број предмета, нити укупне своте које се потражују, још увек нису познати. Незваничне процене адвоката и банкара указују да их има између 140.000 и 270.000.
Из Удружења банака за Нову економију кажу да се ради о око 200.000 предмета, али да више информација о укупном броју тужби као и броју захтева за повлачење истих неће имати пре истека године, доносно до када је првобитно трајала понуда грађанима да одустану од тужби.
Према мишљењу адвоката Живковића у јавности се ово представља као "афера коју су измислили адвокати", као један "проблемчић" који они преувеличавају, док се тачан број тужби се прикрива, да се не би видео број оштећених грађана. И он је у разговору за Нову економију спомињао да постоји преко 200.000 тужби.
Позивајући се на податке Агенције за привредне регистр, он је у разговору за Нову економију навео да су банке само током 2020. године од трошкова провизија и обрада кредита приходовале 329 милиона евра, што је за 100 милиона евра више од прихода из основне делатности.
"Оне су на овај начин последњих 20 година у Србији зарадиле преко три милијарде евра", тврди Живковић.
Он објашњава да се највећи број захтева за одштету трошкова кредита креће од 5.000 динара па навише, у зависности од типа кредита, а да је број случајева са екстремино великим или малим споровима занемарљив.
"УГЛАВНОМ СУ У ПИТАЊУ ПОТРОШАЧКИ СПОРОВИ, А НИЈЕДНА БАНКА НЕ ЖЕЛИ ДА ВРАТИ ОДШТЕТУ... ТО ЈЕ ПРОЦЕСНА БОРБА КОЈА ТРАЈЕ ГОДИНАМА, АЛИ БАНКЕ НЕ ЖЕЛЕ ДА ЈЕ РЕШЕ ВАН СУДСКИ"
Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић је, с друге стране, за телевизију К1 изјавио да званични подаци показују да се 50 одсто свих тужби против банака налази управо код адвокатске канцеларије против које је Уникредит банка поднела тужбу.
Он је напоменуо и да суд треба да утврди како је једна адвокатска канцеларија дошла до половине свих спорова и "како је могуће да комуницира са 100.000 клијената".
С друге стране, правници оптужују да један адвокат, Немања Алексић, заступа скоро све банке.
Према мишљењу вуше њих, исто тако је упитно што већину банка заступа адвокат за кривичну материју, који није познат јавности као неко ко се бави заступањем привредних друштава. Живковић каже да су његовом колеги Алексићу једине квалификације у овим случајевима то "што има јаке везе у врху (владајуће Српске напредне странке)".
Према његовим наводима, адвокат Немања Алексић од 25 банака у овим споровима заступа 21, има 400.000 предмета и "веома је страначки ангажован".
"Оно на шта бисмо указали је фалсификат пресуде Европског суда правде (ЕСП), који се цитира из поднесака адвоката Немање Алексића, који заступа све банке и који има преко 200.000 предмета... Алексић је у (огромном) броју предмета, мислим да је преко 30.000, који су правоснажно и окончани у корист грађана истицао тај део пресуде ЕСП... ВКС се позива на ту фалсификовану интерпретацију Алексића у свом образложењу допуне става, што је криминално", изјавио је адвокат Живоквић на једној од конференција који су представници адвоката одржали у Медија центру.
Пресуда ЕСП налаже да се трошкови обраде кредита морају утврђивати уколико нису образложени по структури, док ВКС цитира пресуду ЕСП у којој наводи да банка није дужна да доказује структуру и висину трошкова обраде кредита, уколико су обухваћени збиром износа трошкова кредитирања.
Пресуда Ц84 Европског суда правде наводи: "У случају уговора у којима се потрошачу све или одређене одредбе нуде у писаном облику, те одредбе морају бити срочене јасно и разумљиво. Ако постоји сумња око значења неке одредбе предност има тумачење које је најповољније за потрошача".
Тачка 69. образложења пресуде Ц84 гласи: "Тачно значење појма главни предмет и цена... не може бити одређен појмом укупни трошкови кредита за потрошача". Адвокати за ове две тачке наводе да банке морају да докажу трошкове поред главнице кредита и камате.
Србија је потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ преузела обавезу (чл. 78) да пружи највећу могућу заштиту потрошачких права у Србији и да мора да примењује пресуде ЕСП-а у циљу остваривања тих права.
Адвокат Милош Андријашевић додатно наглашава да је допуна ВКС-а фалсификат и да ће сваки судија који поступи по овој допуни кршити устав, како он наводи, и позива судије да не поступају по инструкцијама једног појединца који се ставио изнад свих судија ВКС-а.
"ПРЕМА ЧЛАНУ 4 СТАВ 1 СУД ЈЕ ДУЖАН ДА У СВАКОМ КОНКРЕТНОМ СЛУЧАЈУ ПРОВЕРИ ДА ЛИ ЈЕ БАНКА ПРЕВАРИЛА КОРИСНИКА КРЕДИТА, А ОВА ОДРЕДБА СЕ НЕ ОДНОСИ ЈЕДИНО НА ГЛАВНИ ПРЕДМЕТ УГОВОРА, НА ПРИМЕРЕНОСТ ЦЕНЕ И НАКНАДЕ НА ЈЕДНОЈ СТРАНИ И ИСПОРУЧЕНОСТ РОБЕ И УСЛУГЕ НА ДРУГОЈ СТРАНИ, СВЕ ДОК СУ ТЕ ОДРЕДБЕ ЈАСНО И РАЗУМЉИВО САСТАВЉЕНЕ", СМАТРА АНДРИЈАШЕВИЋ.
Према оцени адвоката Чедомира Кокановића, ако преузмемо процену да се тренутно води 200.000 спорова, а да су у сваком спору трошкови у просеку између 30.000 и 50.000 динара, то значи да би, применом става ВКС и ако банке не би одустале од тужби, банке и адвокати који их заступају могли да поделе приход од 80 милиона евра.
"(То) заиста може да уништи финансијски систем (Србије)", оцењује Кокановић.
Став ВКС-а је до сада био разлог за одржавање неколико протеста адвоката, донет је у складу са препорукама Доинг Бусинесс (Дуинг бизнис) листе Светске банке, чије издавање је сама међународна финансијска институција обуставила због корупционе афере у коју је била умешана њена директорка Кристина Георгиева.
Према речима адвоката из протестног одбора у плану је радикализација протеста у виду обуставе рада коју је покренула Адвокатска комора Београда, за њом и Адвокатска комора Шапца, а очекује одговор адвокатских комора из Зајечара, Ниша и Крагујевца, јер ће се и у њима одржати скушпштине поводом одлуке о обустави рада.
У суботу, 6. новембра, у Комбанк дворани одржана је конфернција на којој се преко 1.500 адвоката изјаснило за потпуну обуставу рада до испуњења захтева.
Након конференције је одржана ванредна Скупштина Адвокатске коморе Србије на којој су већином гласова одбијени сви захтеви адвоката, без детаљнијег образложења.
Према мишљену адвоката Кокановића, првобитна обустава рада које је Адвокатска комора Србије одржала 20. и 21. октобра била је "привид и глума бунта уклопљена са државом", како би се "купио мир и опстананак на функцијама", будући да су се недељу дана након тога одржали избори у Адвокатској комори Београда.
Притом се за време ове обуставе одржао судијски семинар у Врњачкој Бањи, тако да судови свакако не би радили.
"Све се ради да се распу гласови и да се ствар релативизује и обесмисли", оцењује Кокановић. "Комора је државна поданичка институција где људи који су компромитовани, корумпирани, уцењени, и поткупљени својим ситним интересима нас лажу и манипулишу не би ли џава прогурала своије ствари којие ми не бисмо прихватили да унапред знамо да то постоји и шта ту пише".
|