АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
17.11.2021.
БЛИЦ / БИЗНИС / МОЈ БИЗНИСЗА ПЛАТЕ ДО 62.000 ДИНАРА БЕЗ ПОРЕЗА! ФРИЛЕНСЕРИ ДОБИЛИ ШТА СУ ТРАЖИЛИ: ДРЖАВА НЕЋЕ ВИДЕТИ СВЕ КОЈИ ЗАРАЂУЈУ ДО 530 ЕВРА, 20 ОДСТО НАМЕТА ЗА "ЕКСТРА ПРОФИТЕРЕ"
С. Л. 17.11.2021. 12:10
ФОТО: SHUTTERSTOCK / РАС СРБИЈА
Влада Србије прихватила је захтев фриленсера о продужењу важећег пореског третмана за још годину дана. То практично значи да ће и наредне године сви фриленсери који зарађују до 62.500 динара односно 530 евра, бити "невидљиви" за државу и да јој неће плаћати порез.
Они који зарађују више, имаће пореску обавезу и то по следећој формули: пореска стопа од 12 одсто важиће за плате од 1.000 евра, а 20 одсто на зараду изнад 2.000 евра.
Влада Србије практично је прихватила захтев да се фриленсерима продужи важећи порески третман за још годину дана по коме ће неопорезиви месечни приходи износити 530 евра, а не 18.300 динара како је предложила као прелазно решење до усвајања новог закона о флексибилним облицима рада којим треба да буду обухваћени и фриленсери.
По садашњем решењу нема самоопорезивања, односно самопријављивања прихода, а Пореска управа шаље решења фриленсерима који зарађују више од 768.000 динара годишње.
ФОТО: ТАРА РАДОВАНОВИЋ / ТАНЈУГ Ко су фриленсери
Истраживања показују да су фриленсери грађани млађи од 30 година, да живе у великим градовима у Србији и раде преко интернета тражећи додатни извор прихода, најчешће у областима нових технологија, писања и превођења. Месечно могу да зараде и више од две хиљаде евра.
Она има између 25 и 29 година и завршила је основне студије, а њене вештине у дигиталном раду односе се на писање и превођење. На платформи ради око три године и има додатни посао у офлајн свету. Њена зарада није највећа у домаћинству.
Он такође има између 25 и 29 година, али је завршио средњу школу. Његове вештине у дигиталном раду односе се на развој софтвера и технологија, а на платформи ради око три године и регулисао је свој правни статус и постао предузетник. Зарађује довољно да највише доприноси домаћинству", наводи се у недавно објављеној студији Центра за истраживање јавних политика из Београда.
Како оцењују, млади и високообразовани људи са факултетским дипломама из економије, дизајна, маркетинга, архитектуре, филологије и инжењерства најбројнији су међу дигиталним радницима из Србије.
Они најчешће, преко различитих интернет платформи за тражење посла, пружају услуге из области развоја софтвера и технологије (30 одсто), писања и превођења (29 одсто) или раде у креативној и мултимедијалној индустрији (22 одсто). Знатно мањи проценат фриленсера из Србије бави се продајом и маркетингом (3 одсто), биротехничким услугама и уносом података (6 одсто) и пружањем професионалних услуга (10 одсто).
|