АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
07.11.2021.
ДЕВОЈЧИЦЕ ЗАВИСНЕ ОД ИНСТАГРАМА, ДЕЧАЦИ ОД ВИДЕО ИГРИЦА, СВИ ЗАЈЕДНО У ПРОБЛЕМУ
ДРУШТВО Аутор: Ана Вушовић Марковић 07. нов. 202118:23
Фото: EPA/PAUL MILLER
"Дечак, узраста 16 година, проводио је у просеку 15 сати дневно играјући игрице на рачунару, а када су га пре нешто више од годину дана родитељи довели код мене, био је у стравичном стању, то се речима једва може описати" у разговору за Нова.рс прича Марко Батур, дефектолог - специјални педагог из Панчева, који од појаве пандемије има нажалост све више младих пацијената, које лечи од две врсте савремених болести зависности - видео игрица и друштвених мрежа.
Живот дечака, зависника од игрица, такозваног "гејмера", био је потпуно виртуелан, лишен реалности и светлости. Све што је познавао у свом животу, породица, пријатељи, школа, спорт... за њега је, са уласком у свет "гејминга", нестало.
"То је хорор прича! Клијент из Београда, са којим радим више од годину дана, је са 16 година дошао код мене, уствари довели су га престрављени родитељи. Уз игрице је проводио између 14 и 16 сати дневно. То је било сваки дан и то је био његов живот. Игрице и комуникација са другим гејмерима. Три месеца није изашао из своје собе, престао је да иде у школу, чак и у друге просторије у стану, па су му родитељи доносили оброке у собу, у кревет где је играо. Мајка и отац су приметили да има проблем, али кад су то схватили, већ је било касно. Изгубили су сваки утицај над њим, нису могли сами да га одвоје од игрица, нити да га врате у реалан живот. Када су покушавали да прекину игрице на рачунару, гађао их је разним предметима, викао на њих, беснео, правио хаос. Људи су били преплашени, збуњени и потпуно убијени у појам, нису знали како да се поставе и шта се то са њиховим сином дешава и малтене су дигли руке. Рекли су ми: "Он је готов. Покушајте молим вас да нам га вратите". У болест зависности увек се увлачи цела породица и нема никакве разлике између зависности од игрица и хероина" прича Батур, како је упознао дете, које је у његовој пракси до сада најекстремнији пример младог зависника.
Након периода изолације, током пандемије, проблем зависности од игрица, али и од друштвених мрежа, код деце се страховито повећао. Чак 40 одсто више родитеља се јавља за помоћ сад него пре 2020. године. Они који су ушли у зависност и пре пандемије, сада су на вишем степену и пате од поремећаја сна, понашања, анксиозности, депресије...
"Гејмери су млади зависници, јер се болест често јавља већ у основној школи, а може кренути и у вртићком узрасту. Зависници занемарују обавезе и људе који су им значили. Овај дечак, који је код мене на терапији, је средњошколац, који је угрозио и своје физичко здравље. Потпуно је изгубио пигмент јер није излазио напоље, живео је у мраку, без дневног светла, са спуштеним ролетнама, а добио је и кифозу кичме", наглашава наш саговорник, дефектолог - специјални педагог.
Пацијент када дође код терапеута прво мора да пристане на разговор и да прихвати да има проблем, а потом улази у терапију.
"Поред класичних сеанси и индивидуалних разговора, цела породица учествује у терапији. Пацијент наравно не престаје одмах да игра, јер то би за њега био шок. За почетак мењају амбијент у његовој соби, подигну ролетне, размакну завесе, окрече зидове у веселе боје. Затим, треба да извади именик својих пријатеља. Пописујемо их и правимо сваке недеље план активности. Породица је дужна да направи план за целу следећу недељу. То подразумева, виђање са пријатељима, одлазак на спорт, шетње, али и здраву исхрану. Све што је алтернатива за "гејминг живот". Дечак о којем сам говорио, се после девет месеци стабилизовао, а после месец и по дана је кренуо у школу", прича Батур.
Када се ради дијагностика са родитељима деце или младим особама, које имају проблем, један од главних фактора је - време.
Фото: shutterstock By testing
"Није увек ствар у квантитету, већ колико те игре утичу на особу, да ли проводи пуно времена размишљајући о играма, чак и када не игра, да ли дете има потребу да све више и више игра, да ли се осећа узнемирено када не игра игрице, да ли су смањена или изгубљена друга интересовања, да ли обмањује јавност и пријатеље да игра мање него што заиста игра, да ли је играње бег од реалности и пут да се забораве лични проблеми и непријатна осећања, питања су која морамо поставити", каже дефектолог.
Родитељи углавном примете да дете има проблем тек када напуни 13 или 14 година, а ситуација тада већ ескалира.
Маме и тате пролазе кроз фазе
"Маме и тате пролазе кроз неколико фаза. Прво треба времена да увиде да дете има проблем са игрицама, друга фаза је да признају сами себи да њихово дете има проблем, трећа фаза је да са супружником разговорају о томе, или са комплетном породицом, а четврта фаза је тражење помоћи. Зависност од игрица уводи дете у друштвену изолацију, оно комуницира само на начин како се комуницира у игрицама. Проблем је што се комуникација играча одвија онлајн, јер они често занемарују школу и друге обавезе, личну хигијену, постају раздражљиви и нервозни", наглашава Батур.
Важан је, ако не и пресудан, однос родитеља и детета које воли да игра игрице.
"У 90 одсто случајева дете ће играти неке игрице јер је то данас саставни део живота. Међутим, ту су битна два принципа: један је комуникација и поверења између родитеља и детета (кад родитељ мора да прича са дететом о игрици, да пита: које игрице играш, јел могу да видим, шта сад раде ови ликови, ови хероји, како се осећаш када играш...), други принцип је граница/мера "можеш да играш сваки дан, сат и по дневно, 45 минута ујутру и 45 минута увече". Гејминг индустрија данас обрће стотине милијарди долара, а игрице праве тако да буду високо адиктивне, да увлаче што више младих људи и задржавају их доживотно. Оне су на телефонима, рачунарима, таблетима.. али посебно треба обратити пажњу на оне у којима учествује више играча и боре се за опстанак, где само један може да преживи и најопаснија до сада, по мом искуству је Фортнајт игрица", упозорава Батур.
Светска здравствена организација је 2018. године зависност од компјутерских игрица уврстила у поремећаје, врсту болести. Заступљена су три облика: Зависност од видео игара, поремећај видео играња и поремећај онлајн играња.
Девојчице зависне од друштвених мрежа
Према речима дефектолога Марка Батура, од зависности од компјутерских игрица лече се углавном дечаци, док су девојчице на терапјиама због зависности од друштвених мрежа.
"Код мене је долазила једна девојчица, која је на друштвеним мрежама имала чак 14.000 фотографија. Непрестано их је качила и није се одвајала од телефона. Оне рано улазе у зависност од мрежа и то се тешко препозна. Једна ученица осмог разреда је слала обнажене фотографије путем мрежа, особи за коју је веровала да јој је друг из школе. То у старту није добро, ни нормално, али је још горе што се испоставило да је у питању био педофил, који се представио као њен друг. Када га је открила, уцењивао је да ће рећи њеним родитељима, другарима... касније се умешала и полиција и он је приведен", прича Батур.
"Squid Game" постаје видео игрица
Бројне контроверзе прате тему серије "Squid Game", која је залудела планету, посебно млађу популацију, а Марко Батур упозорава да је у припреми и видео игрица инспирисана овом серијом.
"Морам да признам да сам се забринуо када сам чуо да се израђује игрица "Squid Game", а прича о овој серији и игре које се у њој одигравају, су већ популарне међу адолесцентима, али и међу малом децом, нажалост. Та популарност и тематика сада ће бити искоришћена за игрицу Squid Game, што је јако опасно за већ зависне гејмере, али и за оне који су на путу да то постану. Садржај ове серије је врло осетљив и небезбедан за млађу популацију" каже Батур.
|