АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
05.11.2021.
ГАСНА КРИЗА У СРБИЈИ: САМО ДА ПРОЂУ ИЗБОРИ
Pexels
05.11.2021. 08:27 Нова економија, штампано издање
Цена гаса вероватно неће скочити пред изборе. Али ако гас за крајње потрошаче не поскупи у јануару, Србијагас ће сносити губитке. То не би било први пут, то се радило и 2009-2012. године, па је Србијагас узео кредите уз државне гаранције од милијарду евра, који су покривени из буџета
Енергетска криза која је летос почела у Европи и даље се не смирује и циклично се преноси по свету. Европа је у тешком положају, јер континент има веома мало сопствених енергената (осим угља који је непожељан у "зеленој агенди") па је зависан од увоза. Ситуација је додатно погоршана услед спровођења политике "декарбонизације", којом је потрошња фосилних горива оптерећена посебним системом опорезивања, тзв. карбонским квотама или таксама. Али у Европи се не одустаје само од коришћења фосилних горива: највећи број држава се одриче и нуклеарне енергије. Немачка ће тако за три године у потпуности престати да користи нуклеарке, које су пре десет година производиле чак 20% електричне енергије у тој држави.
Само ове године у Европи је угашена производња из термоцентрала и нуклеарки снаге 12,8 GW; илустрације ради, у ово доба године Србија преко дана користи струју снаге 4,5 GW. Већ наредне године, угасиће се производња струје од 26 GW (6 пута више него што треба Србији); само Немачка ће угасити нуклеарке снаге 4 GW, термоцентрале од каменог угља снаге 6 GW и термоцентрале на лигнит снаге 3 GW.
У питању је огроман "стрес" за електроенергетски систем пошто се из погона избацују стабилни и предвидљиви извори енергије. То би требало да се "компензује" из обновљивих извора, али они су инхерентно нестабилни. Када нема ветра или сунца, једини излаз је интервентно покретање електрана на фосилна горива, јер не постоји начин да се недостајућа електрична енергија депонује у складиштима.
Окидач за кризу било је дуготрајно одсуство снажних ветрова крајем лета на северу Европе, где се иначе налази највећи број ветрогенератора. Примера ради, више од пола енергије у Данској нормално се добија од ветра, али током августа ветрогенератори нису могли да подмире ни 5% потреба. То је морало да се надокнади из гасних електрана, и то у тренутку када су складишта гаса била на ниском нивоу због неуобичајено хладне и дуге зиме. Потрошња гаса је иначе значајно повећана у целом свету услед опоравка привреде од ковид кризе, али и због суше у Бразилу. Азијске државе су унапред резервисале огромне количине течног гаса из Катара, тако да додатне количине гаса нису биле на располагању. Последица је био експоненцијални раст цене гаса, да би се цена у октобру некако стабилизовала, али на пет пута већем нивоу него пре избијања кризе.
Систем опорезивања карбонским таксама додатно је погоршао ствари, јер дестимулише коришћење угља у корист гаса; карбонске таксе на угаљ су два пута веће од такси за природни гас. Притом су оне у току ове године скочиле са око 30 евра по тони емитованих гасова, на чак 60 евра по тони. То је учинило производњу струје из угља неисплативом, па су на западу Европе активиране скоро све електране на гас да обезбеде недостатак струје од ветра.
Гас ће дуго бити "резерва"
Све док не пронађе начин да се депонују довољне количине струје у случају да ветар "откаже", Европа ће остати зависна од гаса као "резервног енергента". Једино решење за смањење потрошње гаса су нове нуклеарне електране. Оне не емитују угљоводонике, заузимају много мање површине на планети него ветрогенератори и омогућавају стабилне испоруке енергије. Међутим, захтев десет чланица ЕУ (Француска, Финска и низ некад социјалистичких земаља, односно њихових федералних јединица) да се субвенцијама подржи изградња нуклеарки тешко да ће проћи из идеолошких разлога; чак и да буде прихваћен, проћи ће бар деценија док се ти капацитети не изграде.
Висока цена гаса ће по свој прилици потрајати (мада вероватно на нешто нижем нивоу него данас); ограничене су могућности повећања производње у Русији и у Катару, а гас из САД се сматра "прљавим" јер је добијен поступком фрекинга (експлоатација гаса из шкриљаца).
Србијагас у незахвалној позицији
Србија не може да избегне "гасни удар" пошто је скоро у потпуности зависна од увоза гаса. У овом тренутку Србијагас плаћа 270 долара за хиљаду кубика гаса, док је у Холандији цена око хиљаду долара (ситуација на тржишту је веома осетљива, па су дневне осцилације и до 10%). Цена гаса за Србију се формира на основу десетогодишњег уговора са Гаспромом по "нафтној формули", односно цена гаса прати цену нафте на берзи од пре девет месеци. То у пракси значи да ће Србијагас већ од 1. јануара затећи нови ценовник од Гаспрома, са поскупљењем од бар 50%, а у другом кварталу та цена би могла да буде удвостручена, уколико на снази остане садашња формула.
Гаспром и Србијагас преговарају о новом дугорочном уговору пошто садашњи управо истиче; руски партнер предлаже да се цена одређује комбинацијом цене нафте на берзи и берзанске пројекције цене гаса у будућности. У овом тренутку такво решење би за Србијагас било неповољније од важеће формуле, јер је цена нафте повећана ове године само двапут, док је цена гаса у Европи повећана чак пет пута. По проценама аналитичара, Гаспром мења формулу за све кориснике са дугорочним уговорима; у овом тренутку он само око 13% гаса продаје искључиво применом "нафтне формуле" (која до краја године важи и за Србијагас).
Треба рећи и да је Гаспром до сада имао разумевање за читав низ околности које нису биле повољне за Србијагас. Код нас је потрошња гаса зими неколико пута већа него лети због грејања, а уговорена је равномерна потрошња гаса за целу годину (што је правило које се примењује у свим пословима са гасом); иако уговор предвиђа примену пенала за неравномерно повлачење гаса током године, руска страна их досад ниједном није применила.
ДУГОРОЧНИ АРАНЖМАН СА ГАСПРОМОМ ЈЕ ЗА СРБИЈАГАС У ОВОМ ТРЕНУТКУ "СПАСОНОСАН", ЈЕР ТЕШКО ЈЕ ЗАМИСЛИТИ ДА БИ КРАЈЊИ ПОТРОШАЧИ ГАСА У СРБИЈИ МОГЛИ ДА ИЗДРЖЕ БЕРЗАНСКЕ ЦЕНЕ
Дугорочни аранжман са Гаспромом је за Србијагас у овом тренутку "спасоносан", јер тешко је замислити да би крајњи потрошачи гаса у Србији могли да издрже берзанске цене. Предност тог аранжмана је његова предвидљивост и за Србијагас и за крајње кориснике пошто прати цену нафте од пре девет месеци. Наравно, ни то није идеално; почетком ове године, Србијагас је плаћао за више десетина процената већу цену од цене на спот-тржишту, која је тада била изузетно ниска због смањене привредне активности услед епидемије ковида.
Уколико би на пример цена гаса на спот тржишту у лето наредне године пала, рецимо, на 200 долара за хиљаду кубика, Србијагас би у том тренутку плаћао гас 500 долара, јер би цена гаса била одређена на основу тренутне (високе) цене нафте. Ипак, када се све узме у обзир, за малу и слабашну српску привреду много је боље имати предвидљиве цене, него ризиковати нагле шокове на тржишту.
Положај Србијагаса олакшава чињеница да је прорадио гасовод "Турски ток" којим је избегнут (прескуп) транзит преко Мађарске, који је за 15% подизао цену гаса у Србији. А почетком октобра Мађарска је почела да се снабдева гасом из "Турског тока" преко Србије, па сада она плаћа таксе за пренос гаса, а не обрнуто.
Цена гаса ће погурати инфлацију
Иако власти уверавају народ да ће руски партнери дати "најповољнију могућу" цену, тешко је очекивати да ће поклањати гас држави која тежи ЕУ. Србија троши око 2,5 милијарде кубика гаса, што ће ове године платити неких 600-650 милиона долара. Наредне године, ако остане садашња цена, тај ће се износ дуплирати; а ако се усвоји нова формула која ће бити комбинација цене нафте и процењене цене гаса на тржишту, тај износ може бити чак и три пута већи.
Ако гас за крајње потрошаче не поскупи у јануару, Србијагас ће сносити губитке. То не би било први пут, то се радило и 2009-2012. године, па је Србијагас узео кредите уз државне гаранције од милијарду евра, који су покривени из буџета.
Како у априлу следе избори, није реално очекивати да ће пре тога поскупети гас за становништво. Можда ће држава "одложити" и поскупљење за индустрију да не би дошло до наглог раста цена читавог низа производа високо зависних од гаса. Иначе, од цене гаса највише зависи производња вештачких ђубрива на бази азота, затим производња опеке, црепа, керамике, челика и цемента, као и грејање.
Вештачка ђубрива ће највише поскупети
За производњу вештачких ђубрива на бази амонијака као што су КАН, АН, уреа и НПК гас није енергент него сировина (ознака Н представља азот који се добија из гаса). Пошто су азотна ђубрива неопходна превасходно за пролећну сетву, раст цена гаса се за сада није прелио на цене пољопривредних производа. Али да проблем тек предстоји, показује и податак да је у овом тренутку у Европи трећина фабрика азотних ђубрива или стала или драматично смањила производњу (неке фабрике имају дугорочне уговоре о снабдевању са руским или норвешким гасом, тако да засад нису погођене).
Пољопривреда не може да обезбеди успешну пролећну сетву без азотних ђубрива, па ће се скок цене ђубрива осетити у производном ланцу у пољопривреди тек средином следеће године. Неће само поскупети житарице, већ и сточна храна, што ће довести до поскупљења у целом ланцу прехране. Крајњи ефекти ће се осетити на ценама свих животних намирница за становништво.
Оваква перспектива већ диже косу на глави европским политичарима. Пољска влада је проследила осталим чланицама ЕУ интерни документ којим је упозорила да раст цене ђубрива може изазвати "социјалне протесте" широм Европе уколико се цена гаса не "обузда". Пољопривредници из те државе су недавно краткотрајно блокирали највећу фабрику ђубрива (иначе је у државном власништву), протестујући што се ђубриво извози.
Пример из Велике Британије говори о осетљивости рада фабрика ђубрива у ланцу снабдевања храном. Две фабрике азотних ђубрива у тој држави су обуставиле рад у септембру због скока цене гаса; поред ђубрива, оне производе и угљен-диоксид који је неопходан за успављивање животиња пре клања у кланицама, као и за пренос меса од кланица до продавница (месо се одржава свежим приликом транспорта на "сувом леду", тј. смрзнутом угљен-диоксиду). Како су расположиве залихе угљен-диоксида биле минималне, влада ВБ је била принуђена да са неколико десетина милиона фунти субвенционише покретање рада фабрика ђубрива.
Цунами поскупљења пољопривредне производње неће избећи ни Србија. Наша кључна фабрика азотних ђубрива у Панчеву је недавно продата из стечаја и још није почела са радом, па смо осуђени на увоз ђубрива (а и да ради, њена производна цена скоро искључиво зависи од цене руског гаса, тако да ђубриво не би било ништа јефтиније него другде).
Од цене гаса многе ће болети глава дуго времена
У овом тренутку једина перспектива за какво-такво снижење цене гаса види се у почетку рада гасовода "Северни ток 2", који је технички завршен крајем лета, али чека одобрење за рад од немачког регулаторног тела за енергетику. Ту ствари нису једноставне, пошто се поставља питање да ли ће коришћење тог гасовода бити у складу са "Трећим енергетским пакетом" ЕУ, који предвиђа раздвајање власништва од корисника гасовода. Намера ЕУ је да омогући да више страна користи гасну инфраструктуру, али физички је немогуће да било ко други користи гасовод који директно иде из Русије, испод мора до Немачке.
Енергетска криза оголила је све недостатке "климатске агенде" ЕУ. Објава (пре)амбициозног програма "Фит за 55" којим се предвиђа смањење емисије гасова за 55% до краја 2030. године додатно је отежала ситуацију. Више ниједан инвеститор неће улагати у налазишта фосилних горива у ЕУ, било на континенту или у мору; то ће додатно повећати зависност од увоза гаса, а постојећа налазишта гаса у ЕУ (којих нема много) полако се исцрпљују.
Гашење огромних капацитета на угаљ и нуклеарну енергију тешко да ће бити могуће компензовати обновљивим изворима, што ће додатно повећати и зависност од увозног гаса и његову цену. И да не заборавимо, масовно увођење електричних аутомобила довешће до наглог повећања потрошње струје за њихово пуњење, а то ће опет повући за собом потребу за новом потрошњом гаса.
Управо ће транзиција ка "нултој емисији" угљоводоника у Европи изазвати поремећаје, као и повећану потражњу гаса у наредним годинама, јер ће гас бити главни "прелазни" енергент који ће обезбеђивати стабилност и поузданост енергетског система.
Криза неће брзо проћи
Перспектива дугорочно високих цена гаса и нестабилног тржишта енергената озбиљно је узнемирила европске политичаре. О ценама енергије свакодневно се расправља и на редовним и на ванредним самитима. За сада нема никаквог смисленог предлога из Брисела, осим препорука да државе чланице размотре једнократне субвенције и евентуално смањење пореза на енергенте.
Енергетска политика ЕУ са искључивањем нуклеарки и угља из производње енергије довела је до непосредне и тешко раскидиве везе цена гаса и струје, тако да ће висока цена гаса условити и да остане висока цена струје. Све то ће утицати и на општи ниво цена у тренутку када се већ полако јавља светска инфлација.
СРБИЈИ НЕЋЕ БИТИ НИМАЛО ЛАКО У ОВИМ ОКОЛНОСТИМА. ЈЕДИНА ПРЕДНОСТ ЈЕ ШТО СЕ ПРОИЗВОДЊА СТРУЈЕ И ДАЉЕ ПОКРИВА ИЗ ДОМАЋИХ РЕСУРСА КОЈИ НИСУ ОПТЕРЕЋЕНИ КАРБОНСКИМ ТАКСАМА, ПА ДРЖАВА ИМА "СЛОБОДУ" ДА ОДРЕДИ ЦЕНУ СТРУЈЕ БЕЗ ОБЗИРА НА ТРЖИШТЕ У ОКРУЖЕЊУ.
Србији неће бити нимало лако у овим околностима. Једина предност је што се производња струје и даље покрива из домаћих ресурса који нису оптерећени карбонским таксама, па држава има "слободу" да одреди цену струје без обзира на тржиште у окружењу.
То не важи за гас. Власт мора да се определи да ли ће да субвенционише Србијагас да због наглог скока цене гаса не би трпели крајњи купци. Таква мера, ако се усвоји, не може дуго трајати, јер би сувише оптеретила буџет, а и држава би могла бити оптужена за дампинг, што би отежало наш извоз.
Зато је и приметна паника код председника Вучића ове јесени. Мало-помало, скоро сваки његов наступ, чак и поводом сусрета са страним званичницима, посвећен је енергетској кризи. Није ни чудо, јер ће нагли раст цена основних прехрамбених производа погодити управо онај слој бирача који су највећим делом гласали за Вучића.
Када дође до поскупљења хране, распрснуће се пропагандни балон пун фраза типа "шампиони привредног раста", "велики раст минималца", "Србија никада није више расла". Неће ту помоћи ни ванредне исплате по 30 евра становништву, 50 евра пензионерима и слично. Све су то безначајне интервенције у односу на (пре)скупу храну.
|