АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
05.12.2018.
Одржан форум Business Info Group уз подршку National Endowment for DemocracyНЕЗАВИСНА И РЕГУЛАТОРНА ТЕЛА - ЗАШТО МОРАЈУ ДА БУДУ НЕЗАВИСНА?
05.12.2018.
Извор: http://big.co.rs/sr/
Независна и регулаторна тела би морала да буду независна. У пракси, медутим, то није тако, јер се постојећи закони који регулишу њихов рад не поштују. Чак и нова законска регулатива, која се односи на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закон о заштити података о личности, сужава њихов рад. Како у тој ситуацији одржати независност институција и да ли заиста независне институције зависе од личности које их воде, теме су о којима се говорило на Форуму "Независна и регулаторна тела-зашто морају да буду независна?", који је одржан у организацији Business Info Group, уз подршку National Endowment for Democracy (NED). На форуму је презентована едиција Лидери друштвене одговорности у којој су представљене организације и појединци који су у 2018. години дали велики допринос општем добру.
Говорници су били:
- Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, - Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, - Милош Јанковић, доскорашњи заменик Заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе и - Божо Драшковић, бивши члан Одбора Агенције за борбу против корупције.
Модератор је била новинарка Зора Дрчелић.
Ниједна власт не гледа баш благонаклоно на независне институције, али су неке одговорније од других и спремније да прихватају њихове препоруке. Када је у 2004. године у Србији основана институција Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, а Родољуб Шабић дошао на њено чело, суочили су се са многим проблемима.
"Шест месеци нисам добио ни динара, ни једног запосленог, ни спајалицу, ни парче папира...", рекао је Шабић.
Онда су кренули у јаку кампању широм Србије којом су промовисали рад институције и то је дало резултате, јер су грађани почели да схватају значај. Када су добили трособан стан за канцеларије, и нешто новца, омогућени су им најосновнији услови за рад.
"Данас с поносом могу да кажем да је то једна изузетно квалитетна институција", казао је Шабић.
Говорећи о Закону о заштити података о личности који је усвојен, рекао је да је то један од најлошијих закона.
Упркос томе, што је, захваљујући његовом труду и разговорима са надлежним министром, добар део закона елиминисан, неки делови су, ипак, остали. Игнорисан је контекст са становишта борбе против корупције, иако је Србија хронично јако лоше оцењена глобалним индексом перцепције корупције.
"Нисмо извршили ниједну од 13 активних препорука. И што је најгоре: почетком године појави се црна листа борба против прања новца од 11 земаља које имају драматичне проблеме с прањем новца и једна једина европска земља је - наша земља. Уради се ревизија листе и две земље отпадну, а Србија остане", казао је и упитао знамо ли ми под којим условима је Аеродром Никола Тесла дат у концесију, ко је проценио да Коперникус вреди скоро 200 милиона евра, ко тврди да грађани Србије не смеју да виде уговор о приватизацији Железаре...
Повереница Бранкица Јанковић, се још током кандидатуре суочила са критикама да је некомпетентна, нетачним тврдњама да је била у више политичких партија, а говорили су и да није подобна за то место јер јој супруг ради у Министарству одбране, на чијем је челу тада био Братислав Гашић, па стога неће бити објективна и независна у одлукама.
"Никада нисам била ни у једној политичкој партији, али познајем лично многе народне посланике и шефове политичких партија јер су ми то омогућили послови које сам обављала", рекла је.
Што се њене објективности тиче, како је навела, испоставило се да су приче о томе биле нетачне, јер су два случаја која је радила имала везе управо са Министарством у ком је њен супруг радио: а то је била ситуација у којој се тадашњи министар одбране Братислав Гашић обратио новинарки речима: "Што волим новинарке које лако клекну", а друга је случај мајора Хелене. Навела је да рад самих органа зависи од личности која руководи тим органима, а то не би требало да буде тако.
"Требало би да функционише у складу са законом. Сведоци смо да то није тако. Не можемо дати паушалну оцену да ли се Закон о забрани дискриминације поштује или не. Неко поштује, неко не. Имамо велики проценат поступања", рекла је.
Милош Јанковић, рекао је да је политика утицала да он не буде изабран на место заштитника грађана, након одласка Саше Јанковића с те позиције.
"Рекли су да сам добро радио посао, али да нисам направио отклон од претходног заштитника. Практично је политички аспект био одлучујући, а то није добро и може се одразити на рад институције. Сада смо дошли у ситуацију да институција заштитника нема заменике, иако је законом одређено да их има цетири. Њима су истекли мандати, а процедура за нове још није започета", навео је Јанковић.
Заштитник грађана који је по вољи извршне власти имаће подршку власти и добиће прилику да говори о свом раду. У супротном је неће добити, а доказ за то је, између осталог, и чињеница да он никада није имао прилику да се појави на јавном сервису и говори, а да се тамо четири године није појавио ни Родољуб Шабић. Док је радио у Институцији заштитника грађана надлежним органима су упутили 10.000 поступака. Велики део препорука је спроведен, казао је.
Професор Божо Драшковић, бивши члан Одбора Агенције за борбу против корупције, навео је, да је у тренутку када му је истицао мандат на то место подржао кандидатуру већ запослених.
"Институције чине људи. Они могу бити предложени на различите нацине. Ја сам дошао на предлог синдиката. Ако поседује квалитет етичности, независности - то је користан човек. Џаба се човек који је стручан квалификовао ако је лош и склон да се понаша у складу са интересима политичких група. Не могу у регулаторним телима седети људи који су склони политичким утицајима", рекао је професор Драшковић. Истакао је да људи који се дограбе полуга власти раде све што им падне на памет да би себе одржали на власти, а за то им служе "њихови полтрони". Такви људи су склони да за своје интересе и "мале награде" изигравају независност институција.
"Нећемо имати независно судство док нам људи буду бирани у зависности од тога да ли их власт подржава. Плашим се да садашња власт као и неке претходне власти има склоност да стави под контролу све, и имају фарсу од независности независних институција", додао је професор. Политички функционери су у борби да дођу у позицију моћи склони да користе све расположиве ресурсе, од прања новца до уцењивања и коришћења јавних ресурса да би освојили мандат и власт.
"Ради се о намери да те институције буду у служби одржавања власти, нарочито оне која жели да успостави ауторитарну власт", навео је и додао да велику улогу у спречавању да се то деси имају невладине организације, и медији.
Погледајте галерију:
|