АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
27.11.2018.
ПРИВАТНИ СЕКТОР ПО ПЛАТАМА ЗАОСТАЈЕ ЗА ЈАВНИМ
Нето плате у јавном сектору ће порасти у просеку девет одсто, а у приватном упола мање - око пет процената, оценио је Павле Петровић председник Фискалног савета
Аутор: Маријана Авакумовић уторак, 27.11.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)
Раст плата у јавном сектору планиран за следећу годину не одговара расту економске снаге земље. Нето плате у јавном сектору ће порасти у просеку девет одсто, а у приватном упола мање - око пет процената. Зараде буџетских корисника опет су повећане више него што је оправдано. То се десило 2018, а планирано је и за 2019, рекао је Павле Петровић, председник Фискалног савета, оцењујући буџет за наредну годину.
- Не ваља то што се сувише издваја за повећање плата у односу на раст јавних инвестиција. Тиме се крши и поткопава привредни раст земље. Зашто би плате у јавном сектору расле дупло брже него у приватном сектору. У приватном сектору плате се одређују на тржишту сразмерно продуктивности - истакао је Петровић гостујући на ТВ Прва.
Председник Фискалног савета упозорава да укупна маса плата не би смела да порасте више од економског раста земље. Са ММФ-ом је договорено да она не би требало да порасте више од седам до седам и по одсто.
- Да би се надокнадила та разлика забрањује се додатно запошљавање. Отуда та гимнастика. Забрана запошљавања није добра одлука и она је сада изнуђена. То се ради већ неколико година. Смањиваће се и даље број запослених у државном сектору. Људи одлазе у пензију и са критичних радних места. Треба да се уради систематизација и да се тачно утврди колико где треба људи и да се то попуњава - рекао је Петровић образлажући због чега није добро да забрана запошљавања, која се примењује од 2013., и даље остаје на снази.
Према његовом мишљењу и одлагање увођења платних разреда није добро. Петровић каже да се са тим почело још 2014. и да није у питању лак посао али да то не оправдава чињеницу да то пет година не може да се уради.
- Летос су министарство финансија и влада најавили да ће платне разреде увести за следећу годину, сад се одустало зато што основне ствари нису добро решене. Требало је обухватити цео држани сектор, а не издвајати војску и полицију. Компримовани су односи између најниже и највише зараде у распону од 1:7 а требало је 1:12. Онда се схватило да неки сектори неће добити повећање три до четири године па се одустало - објаснио је Петровић.
Са оценом Фискалног савета слаже се и Јуриј Бајец, професор Економског факултета у пензији. Он наглашава да је буџет за наредну годину солидно постављен са малим дефицитом, уз пораст издвајања за инвестиције и субвенције за пољопривреду. Али ти добри ефекти, према његовој оцени, на неки начин се неутралишу великим повећањем плата у јавном сектору.
- Није добро да постоји велика разлика у динамици плата у јавном и приватном сектору колико год да је јавни сектор битан. Не сме се заборавити да се додатна вредност ствара у привреди - наводи Бајец.
Према анализи МАТ-а, просечна зарада у приватном сектору у првих осам месеци ове године износила је 45.600 динара, што је 4,6 одсто више него у истом периоду 2017. Укупна маса зарада у првих осам месеци ове године повећана је 10,9 одсто, услед повећања броја запослених у приватном сектору. У истом периоду 2018. просечна плата у јавном сектору износила је 56.000 динара и била је 5,1 одсто већа него у истом периоду претходне године. С тим што је маса зарада била већа 3,6 одсто, јер није било новог запошљавања.
Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку, скреће пажњу да у анкету о радној снази и кретању зарада у привреди у првих осам месеци за 2018. не улази више од 420.000 особа (предузетници и њихови запослени). У привредним друштвима, која улазе у анкету, номинални раст зарада је око 4,5 одсто, али је код предузетника само 1,5 процената, тако да је, према његовом мишљењу, реалан раст плата у привреди три процента. Он не очекује да ће догодине плате у приватном сектору порасти пет одсто.
- У већини земаља ЕУ раст зарада у јавном сектору је по формули 50 одсто од раста у приватном сектору плус годишња инфлација, а ми радимо обрнуто - наводи Рајић.
Требало би подсетити да је буџетом за наредну годину предвиђен раст плата за медицинске техничаре 12 одсто, лекаре 10 одсто, запослене у просвети девет одсто, колико је предвиђено и за полицију и војску. Цариници и порезници ће добити увећање од 8,5 одсто, општа администрација седам процената, а републичка јавна предузећа и локална комунална пет одсто.
Јавни сектор, што подразумева школство, војску, полицију, државну и локалну администрацију, запошљава 468.000 људи. У 576 јавних предузећа ради 118.115 људи. У појединим деловима јавног сектора су повећаване плате, с тим што државни чиновници и запослени у јавним предузећима нису примали повишице од када су на снази мере штедње.
|