АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
12.03.2018.
СОЦИЈАЛНА ПРЕДУЗЕЋА ВАПЕ ЗА ПОДРШКОМ
С. БУЛАТОВИЋ | 12. март 2018. вечерње новости
Србија годинама чека закон о социјалном предузетништву, али новог предлога још нема. Сада могу да рачунају пре свега на великодушност донатора
Игор Којчић
ЗАКОН о социјалном предузетништву очекује се годинама. И поред најава да је израда при крају, делатност којој није профит на првом месту већ помоћ рањивим категоријама још није добила законски оквир. Није извесно ни шта ће бити главни задатак прописа, али је јасно да док год га нема, социјална предузећа могу пре свега да рачунају на великодушност донатора, али не и државе.Званични подаци кажу да у Србији послује око 1.200 оваквих предузећа и да упошљавају око 10.000 радника, а стварају 0,2 одсто бруто домаћег производа. У Европској унији у овом виду предузетништва ради мало мање од 15 милиона људи, а у појединим државама она створе и десетину БДП.
- Доношење закона иде прилично споро. Стиче се утисак да је главни проблем дефинисати шта је основна сврха закона и наравно, адекватне мере подршке - каже Игор Којчић из "Агро Ириса". - Питање је да ли ће се законско решење примарно односити на подстицаје запошљавања теже запошљивих категоријаили на други начин бити уже усмерено, или ће се социјална предузећа третирати, у ширем контексту, као суштински профитне организације, које на тај начин обезбеђују одрживост, и које профит користе за реализацију својих социјалних циљева.
- Постоји и став да је довољна стратегија и да је боље имати добру стратегију него лош закон. Немају ни све европске земље закон о социјалном предузетништву. Таква предузећа свакако егзистирају и опстају у Србији. У овом тренутку искључиво могу да рачунају на донаторску подршку. Главни задатак социјалног предузетништва је да нивелише све већу социјалну неједнакост. Када га држава схвати као алат и нађе адекватан модел подршке, имаће добро средство у рукама.
Док држава није препознала шта су све социјална предузећа и како мисли да им помогне, већина остаје без финансијске подршке.
- Ми радимо па радимо, и бавимо се решавањем одређених изазова у нашој заједници - кажу у предузећу "Коба јаги", које између осталог производи дечје играчке. - То је заједничко свим социјалним предузећима. Ми се бавимо едукацијом деце. Желимо да верујемо да би законом наш рад био препознат од стране државе. И мислим, пре свега, на издвајања државе за социјална предузећа. Ризик је, међутим, да добијемо закон који би неког од садашњих актера искључио из круга социјалних предузећа.
НАЈВИШЕ УДРУЖЕЊА
ПО форми организовања, већина социјалних предузећа у Србији су заправо удружења. Знатан је број и задруга, а најмање је регистрованих друштава са ограниченом одговорношћу. По тренутној регулативи, на финансијску подршку државе могу да рачунају пре свега баш она у форми предузећа.
|