Европа | 24.02.2010. год.

ГЕНЕРАЛНИ ШТРАЈК У ГРЧКОЈ

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Грчки синдикати данас (24.2.) су покренули општи штрајк против штедње која је заведена да би се земља извукла из највеће послератне финансијске кризе. То је први генерални штрајк од како је изабрана влада левог центра.

Већ данима два велика грчка синдиката позивају на данашњи генерални штрајк. Он је у првом реду уперен против стриктних мера штедње грчке владе:

„Генерални штрајк! Тиме одговарамо на претње шпекуланата и тржишта. Људи и њихове потребе важнији су од тржишта. Штрајкујемо да бисмо обезбедили наша социјална права. Да радници не плаћају за кризу. Генерални штрајк!“

Али, остаје отворено питање да ли ће, као што је планирано, заиста доћи до генералног штрајка. Сигурно је само да су сви летови за Грчку и из Грчке отказани. Грчки ваздушни простор је од поноћи затворен за ваздушни саобраћај. И новинари су обуставили рад, тако да данас нема вести, а у четвртак нема новина. Па ипак, сви хотели су отворени, а и већина продавница. И таксисти возе. Али, лекари у јавним болницама намеравају да лече само хитне случајеве.

Опасност од брзог смањења дефицита

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Влада Грчке суочена са захтевом ЕУ да до 16. марта покаже знаке фискалног опоравка

Синдикати су позвали на велике демонстрације у Атини. Председник владе Јоргос Папандреу показао је разумевање за штрајк, али је истовремено изјавио да су јавне касе празне. Зато, према његовим речима, земља мора да штеди. Грчка би требало, и она то жели, да смањи дефицит у наредне три године са 13 на мање од 3 одсто бруто друштвеног производа.

Истраживања јавног мњења показала су да више од 86 процената Грка верује да су владине мере штедње нужне и неизбежне. Истина, тај тренд би могао да се промени ако се повећа притисак Брисела на Грчку, каже Коста Цупаропулос, уредник привредне рубрике дневника „Елефтеротипија“.

„Папандреу тренутно има подршку народа за то да се дефицит мора смањити онолико колико то тражи Европска унија. Али, боље би било да се то уради за четири године, а не за три, како нас је приморала Унија. Сви стручњаци, Грци и странци, мишљења су да Грчка свој дефицит може да смањи максимално за 1,5 до 2 одсто годишње. Све што је више од тога није ни финансијски могуће, нити је друштвено прихватљиво.“

Аутори: Улрих Пик / Мирјана Кине Вељковић