|
АРХИВА
| АРХИВА
|
|
22.02.2010. год.
Куповна моћ најнижа у читавом регионуНАЈМАЊЕ ВРЕДИ ПЛАТА У СРБИЈИ
Б. Кривокапић |
Са просечном зарадом из децембра 2009. од 36.789 динара (368 евра) Србија је међу земљама региона у златној средини, далеко од врха, а све ближе зачељу. Они који су били иза нас – БиХ, а посебно Црна Гора – већ имају битно веће зараде, а тек незнатно лошије стоје Македонија, Бугарска и Албанија. Како је децембарска зарада, обилато допуњена празничним исплатама, чак за 16,5 одсто била већа од новембарске, за очекивати је да ће се позиција Србије с објавом података за јануар додатно погоршати.
Промет у 2009. преполовљен, а сада је још лошије
Иван Николић из Економског института каже да само поређење просечних зарада није коректно, јер ни из далека не пружа реалну слику о животном стандарду у појединим земљама. Због економске кризе, каже Николић, дошло је до велике контракције запослености, па је и податак о просечној заради знатно мање поуздан. Много реалнију слику добили бисмо поређењем масе исплаћених зарада данас и пре економске кризе, а уз претходно изузимање из рачунице броја људи који су у том периоду остали без посла.
Но, постоје чињенице „које се виде голим оком“ и за чије препознавање није неопходна прецизна статистика. У односу на Бадњи дан 2009. средином фебруара, ове године динар је по курсу НБС ослабио за око девет одсто, док је у истом периоду хрватска куна ојачала. Отуда је и просечна зарада у Србији са близу 400 евра, колико је износила током прошлог лета, у новембру пала на свега 320, да би се, захваљујући новогодишњим додацима, “опоравила” за читавих 40-50 евра. Али то није реална слика, као што ни чињеница да су у лето 2008, пре избијања светске економске кризе, просечне зараде у Србији и Црној Гори биле приближно исте, а данас је Црна Гора “јача” за преко 100 евра, није прави одраз снаге две економије.
Економисти су, дакле, коректни и, попут Ивана Николића, не шире дефетизам ликујући што плате у албанској привреди полако достижу српски просек. А о “коректности” министара Владе Мирка Цветковића најбоље говори недавна изјава Слободана Милосављевића о томе како “просечан Србин живи боље од просечног Мађара, Бугарина, Румуна, Македонаца, Црногораца и грађана БиХ”. На нашу жалост, тврдња министра трговине није истинита.
Према подацима Статистичког бироа ЕУ “Еуростат”, просечне потрошачке цене у Србији су више него у Албанији, Црној Гори и Бугарској, а о Македонији, убедљиво најјефтинијој у региону, да и не говоримо. У Скопљу су скупљи само струја и телефонски импулси, све остале цене су ниже од београдских, а храна је знатно јефтинија. Самим тим ни просечан Македонац, како то тврди Милосављевић, не живи лошије од просечног Србина од кога зарађује свега тридесетак евра мање.
Али суштину приче не чини један статистички показатељ, ма колико да се он употребљава, а још више злоупотребљава. Ако желимо напред, битно је имати на уму оно што су израчунали у БиХ – по стопи раста зарада из 2008. године, Босанцима ће бити потребно скоро пола века да досегну ниво просечне плате у ЕУ, 36 година до луксембуршког минималца који износи 1.600 евра и око 15 година до просечне плате у Чешкој (изнад 900 евра). Дакле, да не бисмо чекали пола века, ваљало би да се позабавимо ценама, посебно оним које одређују монополисти. Из поређења куповне моћи просечних зарада (погледај табелу) види се шта значи макар делимично разбијање картела у некој области: док је јестиво уље коштало чак 120 динара, за просечну плату могло се купити тек око 260 литара, а снижавањем цене на око 80 динара, куповна моћ просечне плате мерена литрима јестивог уља порасла је за преко 50 одсто.
С нафтним дериватима сасвим је другачија прича. Током 2009. забележено је чак 19 поскупљења и свега три појефтињења горива. За Божић прошле године литар безоловног бензина коштао је 72,10, а данас је 108,2 динара. С истим аутомобилом и просечном зарадом грађанин Србије може да пређе дупло мање километара него грађанин Хрватске и два и по пута мање него становник Словеније. А док таксиметар НИС-а немилосрдно откуцава други напредују и, како је кренуло, и Бугари и Албанци ће нас убрзо престићи. Да је тако, потврђује и податак да је јесенас у јавном сектору Албаније просечна зарада премашила 40.000 лека (око 300 евра), док су цене и до 40 одсто ниже него у Србији.
Просечне
плате у региону |

