АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
09.05.2022.
ПРОСЕЧНА ПЛАТА ПОРАСЛА 166 ЕВРА: БУГАРСКУ И РУМУНИЈУ СТИЖЕМО ТЕК ЗА 10 ГОДИНА
БИЗНИС Аутор: Данас 09. мај. 2022 08:35
Фото:Весна Лалић/Nova.rs
У Србији је за 10 година просечна плата порасла за 166 евра. Јула 2011. године зарада је у нашој земљи у просеку била 384 евра, да би јула прошле године достигла 550 евра. Пре 10 година смо у Србији имали веће зараде него комшије у Румунији или Бугарској, али се ситуација у међувремену знатно променила.
Док је код нас лета 2011. плата била 384, у Румунији је била 38 евра мање. Деценију касније, Румуни зарађују у просеку 170 евра више, пише Данас.
Иако је у Србији раст плата већи од већине земаља у региону, знатно је мањи од раста у суседним државама које су деценију и по у Европској унији - Румунији и Бугарској.
Раст у Румунији је највећи, просечна зарада јула 2011. у овој земљи била је 346 евра, да би десет година касније достигла ниво од 721 евра, што је више него дупло. У Бугарској је раст просечне зараде на 84 одсто у истом овом периоду, тако су пре 10 година Бугари просечно зарађивали 353 евра, а прошлог лета зараде су им биле на 650 евра.
Један од главних разлога због ког нам ове две државе када се ради о расту просечних плата "беже" јесте неколико кризних година током периода који посматрамо, каже економиста Михаил Арандаренко, оних током којих се Србија борила са економском кризом.
"То одражава и раст БДП-а зато што Србија није имала толико лош раст, али посебно прву половину тог периода обележила је криза, фискална консолидација, тако да то што смо ухватили од економског раста и раста плата јесте од 2016, неколико година", каже Арандаренко.
Бугарска и Румунија су се извукле из кризе и имале, како каже, 10 лепих, непрекинутих година, а Србија их је имала пет, што је "таман толико".
"Када смо расли, расли смо слично њима и када су плате у питању и БДП, али лоших година је било јако пуно. Једино што је добро је што се не повећава тај размак, али ни не смањује се, зато што те државе расту лепо", истиче професор Економског факултета у Београду.
Арандаренко напомиње да када се праве поређења треба имати све у виду, да доста зависи и од тога која се година гледа, али да је чињеница да Румунија и Бугарска расту брже, добрим делом и зато што су чланице ЕУ због чега имају и више инвестиције што из ЕУ фондова, што кроз приватне инвестиције.
Он, међутим, како каже, када пореди плате у обзир узима још неке параметре, пре свих запосленост.
Остатак текста можете прочитати на порталу Данаса.
|