АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
25.02.2022.
БЛИЦ БИЗНИС/МОЈ НОВЧАНИК"НЕМА ПОТРЕБЕ ПРАВИТИ ЗАЛИХЕ ЗБОГ УКРАЈИНЕ" ИМА ЛИ ПОСЛЕДИЦА ПО СРПСКУ ЕКОНОМИЈУ: ИЗВОЗ ЈЕСТЕ НЕИЗВЕСТАН, АЛИ АЛТЕРНАТИВА ЗА РОБУ КОЈУ УВОЗИМО ПОСТОЈИ
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори рекао је за РТС да нема потребе да становништво прави залихе због ситуације у Украјини, јер се лако могу наћи алтернативни начини снабдевања за производе. Ово није догађај као у почетку пандемији када је дошло до прекида ланца снабдевања, истакао је Станић.
Пише: РТС 25.02.2022. 08:44
ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ / РАС СРБИЈА производи хигијена трговина
После вести да је Русија покренула војну акцију у Украјини цена нафте од јуче је скочила на скоро 104 долара за барел. Порасла је и цена природног гаса - за 4,7 одсто, као и цена злата која износи 1942 долара за унцу. На максимуму је и цена сирове америчке нафте, чак 97,40 долара, највише од августа 2014. године.
Све трговинске активности на московској берзи су обустављене, јер су рубља и цене акција пали на доње границе које је берза поставила. Таласају се и цене на тржишту хране.
Како ће се светска превирања одразити на српску економију и има ли разлога да бринемо да ли ће доћи до нових поскупљења и несташица енергената или хране? Привредна комора Србије формираће данас специјализовани кризни тим и отворити кризни кол центар за хитно решавање проблема привредника и економских последица, узрокованих кризом у Украјини.
Помоћ српским компанијама
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори објаснио је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да ће се формирати помоћ нашим компанијама које сарађују са тржиштем Украјине, како би се нашао начан да им се помогне што се тиче увоза и извоза робе, слично попут помоћи на почетку пандемије.
"Имамо око 700 компанија које извозе у Русију, 850 милиона евра извоза, а 150 милиона евра у Украјину што је доста мање", навео је Станић.
ФОТО: SHUTTERSTOCK / РАС СРБИЈА
Према његовим речима, због ситуације у Украјини је неизвестан извоз у ту земљу, што за Русију тренутно није случај, али због пада рубље, цена наше робе ће порасти, односно неће бити конкурентна.
"Нисмо очекивали овакав развој политичке ситуације, али кад имамо овакво стање онда реагују цене и енегената и хране", навео је Станић додајући да постоји тренд инфлаторног притиска и због транзиције ка зеленој енергији, раст потреба за храном, а овај догађај је повезан и са енергентима и са храном.
Како је навео и Украјина и Русија су велики извозници житарица.
Из Украјине највише увозимо руду гвожђа
"Имамо раст цене нафте од 2014. Међутим, када имамо ограничене цене неких производа, а цене сировина за те производе расту, онда се то одражава на привреду", напоменуо је за РТС.
Станић је рекао да из Украјине највише увозимо руду гвожђу, Железара у Смедереву зависи од руде из Украјине тако да у случају прекида сарадње морали би да се траже алтернативна решења.
"Са многим државама економски односи су последица политичких односа", каже.
Што се Србије тиче, напоменуо је да је она готово самодовољна у производњи житарица и да то неће бити проблем у овој кризи, али енергенти су проблем.
Међутим, не верује да ће доћи до несташице енергената, али се пораст цене може очекивати, па се може очекивати и повећање осталих цена због тога.
Према његовим речима, инфлација је 8,2 за јануар, а када имамо инфлацију онда је то општи пораст цена, који ће се видети у енергентима, храни, грађевинском материјалу.
Каже да нема потребе правити залихе, јер се лако могу наћи алтрнативе за производе.
Ово није догађај као у почетку пандемији када је дошло до прекида ланца снабдевања", истакао је Станић.
|