АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
05.08.2019.
ЕПС НИЈЕ НА ПРОДАЈУ ПЛАНИРА ДА СЕ ШИРИ
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ/ М. СПАСЕНОВ | 05. август 2019.
Зна се судбина Електропривреде Србије, држава не намерава да преда кормило своје енергетске компаније у туђе руке. Наша фабрика струје жели да купује електропривреде из окружења
Транспорт савременог одлагача на ПК "Дрмно" / Фото Танјуг
ХТЕЛИ смо да је продамо, а планирали смо и да је ојачамо и да се ширимо у региону. Тако су годинама ишле приче о судбини Електропривреде Србије. Последња одлука показује да држава не намерава да преда кормило ЕПС-а у туђе руке, већ има план да купује електропривреде у комшилуку. Прва би могла да буде и најближа, у Републици Српској, са којом ЕПС има многобројне заједничке пројекте. Да ли ће до ширења доћи, међутим, не зависи само од економских разлога, јер је енергетско питање увек имало политичку тежину.
Да држава не планира да прода ЕПС јер жели да купује електропривреде из окружења и шири и јача своју енергетску компанију, недавно је потврдио председник Александар Вучић. И напоменуо да је то и политичко питање, јер без обзира на средства која треба обезбедити, до куповине неће доћи уколико комшије не желе Србији да продају своје електропривреде.
Електропривреда Србије са својим производним капацитетима је највећа фабрика струје на Балкану. Већа је од свих електропривреда с простора велике Југославије, и то заједно.
- Енергетски систем СФРЈ је био фасцинантан, усклађен и моћан - констатује Драган Шаговновић, генерални директор Економског института у Београду. - То што су ти системи били увезани и компатибилни је добра основа за ширење ЕПС-а у региону.
Економски институт је, напомиње, још 2008. године покренуо иницијативу за спајање ЕПС-а и Електропривреде Републике Српске (ЕРС).
ПРЕШЛИ ГРАНИЦУ
СРБИЈА је ширење у електросистеме региона почела 2015. године. Тада је "Електромрежа Србије" купила 10 одсто акција Црногорског електропреносног система за 13,8 милиона евра. Куповином тог удела ЕМС је добио место у Одбору директора Црногорског електропреносног система и од тада има право на дивиденду. ЕМС на овај начин може да наплаћује, сходно свом уделу у власништву, пренос струје, као што раде сви трговци електричном енергијом.
- Који би модел спајања двеју електропривреда био - оснивање заједничког предузећа, куповина или нешто треће, зависи од политичке воље у окружењу. ЕПС је већ сада највећи на Балкану, већи од свих електропривреда заједно. Али предузеће настало спајањем ЕПС-а и ЕРС-а би било изузетно респектабилно на балканском тржишту електричне енергије. С друге стране, то би олакшало многе заједничке послове - каже Шаговновић.
Код евентуалне куповине црногорске електропривреде, према речима нашег саговорника, могло би да буде проблема, управо из политичких разлога.
Стручњаци истичу да Србију данас највише интересује могућност развоја хидроенергије и струје коју бисмо добијали на тај начин. Управо зато нам је у сфери интересовања Република Српска, јер делимо Дрину, а та сарадња би била основ и за ЕРС, могли би да се убрзају многи заједнички пројекти. Међу највећим енергетским плановима Србије и Босне и Херцеговине је изградња три хидроелектране на средњој Дрини. Инвестиције су, према неким проценама, биле вредне скоро 900 милиона евра.
|