АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
18.02.2019.
"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: ПРОШИРЕНА ЛИСТА ОБОЉЕЊА КОЈА ВОДЕ ДИРЕКТНО У ПЕНЗИЈУ
Б. РАДИВОЈЕВИЋ - Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА | 18. фебруар 2019. 22:01 | Коментара: 4
Право на које су радници готово заборавили "враћа се у игру". Највећи проблем доказати да је болест настала због услова рада
Фото: Ж. Кнежевић
НИЈЕДАН радник у 2018. години није отишао у инвалидску пензију због професионалне болести, док се годишње код свега петоро-шесторо запослених региструје неко од тих обољења. Судећи према статистици, испада да су у Србији услови рада беспрекорни. Међутим, истина је да је наша листа професионалних обољења вишеструко краћа од европског просека, те да је процедура доказивања да је обољење настало на радном месту више него компликовано. Такође, већина радника и не зна да она постоји и да могу на тај начин да остваре своја права.
Ствари ће се, ипак, бар
делимично променити, јер је нови правилник завршен, а на списак
професионалних болести, на којем је досад било 56 обољења, додато је
девет нових, открива, за "Новости", професор др Петар Булат,
специјалиста медицине рада у Институту за медицину рада и радиолошку
заштиту.
У следећем кораку, наглашава проф. Булат, треба дефинисати процедуру утврђивања професионалног обољења и решити проблем финансирања дијагностике у поступку утврђивања ових болести. Дијагностичке процедуре у таквим случајевима нису међу онима које иду на терет обавезног здравственог осигурања, и мора да се дефинише ко ће да их плати - послодавац, запослени или РФЗО.
Наш саговорник каже да паралелно са тим мора да се дефинише ко заправо утврђује професионално обољење: лекар специјалиста медицине рада, било који специјалиста или институције као што су Институт "Др Драгомир Карајовић" и заводи у Новом Саду и Нишу.
Према мишљењу Драгослава Томовића, председника Удружења за безбедност и здравље на раду, највећи проблеми су дефиниција професионалног обољења, њихова евиденција, то да ли ће листа професионалних болести бити отворена или затворена, критеријуми верификације...
НАЈЧЕШЋИ ВИРУСНИ ХЕПАТИТИС
ЗБОГ великих проблема у овој области дошло је до великог пада броја регистрованих професионалних болести у Србији. У периоду од 2004. до 2013. најчешћа професионална обољења су била вирусни хепатитис и контактни дерматитис, док је током 2011. због проблема у РТБ "Зајача" утврђен велики број тровања оловом.
У нашем правном систему професионалне болести регулисане су кроз законе о пензијско-инвалидском и здравственом осигурању.
Поред закона, област професионалних болести уређује и Правилник о утврђивању професионалних болести из 2003. идентичан оном из 1997, и по њему наша листа спада у категорију затворених, што значи да само обољења која су у њој могу да буду професионална.
- Према препорукама ЕУ из 1992, земље чланице би требало да имају такозване отворено-затворене листе, односно да постоји могућност да и оне дијагнозе које нису на листи могу да буду такве уколико постоји јасна веза између обољења и професионалне штетности - каже наш саговорник. - У правилнику су сада општи критеријуми за утврђивање и, примера ради, за 10 обољења су потпуно идентични. То је довело до тога да свако ко се бави утврђивањем професионалних обољења има своје интерне критеријуме.
ОД СЛУХА ДО КАРЦИНОМА ПЛУЋА
ОШТЕЋЕЊЕ слуха изазвано буком у свету се често подводи под професионалне болести, али се код нас тешко доказује, иако је потврђено да рад са буком изнад 75 децибела на дужи рок доводи до оштећења слуха.
Иста ствар је са различитим облицима карцинома. Према свим светским статистикама, осам одсто карцинома плућа је професионалне етиологије, док се код нас већина ових карцинома доводи у везу са пушењем. У таквим околностима оболели, као и његова породица, не може да оствари ниједно право.
|