АРХИВА
| АРХИВА ТЕКУЋА ГОДИНА
|
13.01.2019.
СРБИЈА ПО СТАРОСТИ СТАНОВНИКА ТРЕЋА У ЕВРОПИ, А ОВО СУ ОСТАЛЕ ЗАСТРАШУЈУЋЕ БРОЈКЕ
БЛИЦ- Марко Ташковић 13.01.2019. 23:03 Коментара: 0
ФОТО: РАС / РАС СРБИЈА
Срби би ускоро могли заиста да буду најстарији народ у Европи, а тиме се неће поносити чак ни најзагриженији теоретичари дуговечности српског гена. Са 43,1 годином просечне старости Србија је међу три европске државе са највремешнијим житељима.
Ово је последњи, прошлогодишњи податак Републичког завода за статистику (РЗС) који од 1998. године не располаже бројкама за Косово и Метохију. Просечна старост становника у Србији константно, нажалост, расте па су у последњих деценију и по грађани у просеку старији за скоро три године.
ФОТО: РАС / РАС СРБИЈА
- Према проценама, средином 2017. године, број становника у Србији је 7.020.858, од чега 51,3 одсто чине жене, а 48,7 процената мушкарци. Настављен је тренд депопулације, те је и коефицијент раста становништва у односу на претходну годину негативан и износи -5,3 ‰ - истичу у овом заводу.
Статистика показује да у Србији 50 одсто становништва живи у само шест области - највише у Београдској (1.687.132 или 24 одсто) и у Јужнобачкој области (617.949 или 8,8%), док најмање становника имају Топличка (85.287 или 1,2%) и Пиротска област (85.964 или 1,2%).
ФОТО: РАС / РАС СРБИЈА
- Просечна старост укупног становништва константно расте и износи 43 године. Мушкарци су у просеку у Србији стари 41,6 година, а жене 44,4 године. Процес старења становништва последица је све мањег удела младог становништва у укупном становништву, које у 2017. години износи 14,4 одсто, док је удео старијих од 65 година 19,6 процената - подвлаче у РЗС-у.
Радно способни становници старости од 15 до 64 године чине 66 одсто укупне популације.
- Удео женског становништва старости од 15 до 49 година способног за рађање у укупном становништву износи 21,9 процената - наглашавају у РЗС-у.
ФОТО: РАС / РАС СРБИЈА
Када је реч о регионима, у Зајечарској области забележен је највећи удео старих (65 и више година) - 27,3 одсто и истовремено најмањи удео становништва млађег од 15 година - 11,5 процената.
- С друге стране, најмањи удео старих од 65 и више година је у Пчињској области - 15 процената, али највећи удео млађих од 15 година није у Пчињској него у Рашкој области, и то 18,4 одсто - објашњавају у РЗС-у.
Горан Пенев из Центра за демографска истраживања истиче да сви подаци указују да демографско старење напредује у Србији.
- Јасни су и разлози због чега је то тако. Од 1956. године стопа фертилитета нам је недовољна за замену генерација, а од 1992. године природни прираштај негативан, што значи да нам више становника умре него што се роди. Када се томе дода да је индекс старења повећан за трећину у последњих 15 година, односно да је удео старијих од 65 година за трећину већи од удела младих, јасно је због чега нам просечна старост расте - наглашава Пенев.
ФОТО: РАС / РАС СРБИЈА
Како каже, суморну демографску слику употпуњује и негативан миграциони салдо.
- Просечна старост становништва које се исељава далеко је нижа од старости грађана који остају да живе у Србији. Без обзира на исељавања и морталитет и даље су нам најбројнији старији од 65 година - објашњава Пенев.
Према статистици Светске здравствене организације највишу просечну старост има Немачка са 45,5 година испред Италије са 44,4 година. Србија би на тој табели била на трећем месту без података са Косова и Метохије.
ФОТО: РАС / РАС СРБИЈА
- Немачка има веома низак фертилитет, нижи чак и од Србије с тим што приливом миграната успева да смањи његове негативне ефекте - каже Пенев.
Црне прогнозе
Нажалост, демографске пројекције указују да ће у наредним деценијама демографско старење бити једна од најважнијих карактеристика популационог развитка Србије.
- Најцрње пројекције показују да би, ако се наставе овакви негативни трендови, поготово ниски фертилитет, Србија 2061. године могла да има свега пет милиона становника. Док би у случају високог фертилитета број становника опет био мањи него данас, 6,2 милиона - упозорава Пенев.
|