АРХИВА
| АРХИВА ПРЕТХОДНИ МЕСЕЦ
|
16.07.2019.
ММФ УПОЗОРИО СРБИЈУ: "ИЗГУБИЋЕТЕ ПЕТИНУ РАДНИКА" - ЧЕТИРИ РЕШЕЊА ПОСТОЈЕ, МОГУ ЛИ ИМ РАДНИЦИ И ПРИВРЕДА ОДГОВОРИТИ
БЛИЦ / БИЗНИС / ВЕСТИ М. Андрејић 16.07.2019. ФОТО: РОБЕРТ ГЕТЕЛ / РАС СРБИЈА
Страхове земаља у региону да би одлазак радника у друге земље због већих плата могао постати масовнија појава јуче је потврдио и ММФ који је изнео податак да ће се земље на нашим просторима тек суочити са озбиљном миграцијом радника. Истовремено је забринуо и став ММФ-а да земље средње, источне и југоисточне Европе такав проблем неће моћи да реше само повећањем зарада, већ озбиљним системским мерама које се своде на много више рада.
Тао Џанг, заменик генералне директорке ММФ предвидео је, наиме, да ће Бугарска, Летонија, Пољска и Украјина забележити највећи пад радне снаге, већи од 30 одсто, у наредних 30 година, док би у Словачкој или Србији радна снага могла да падне за 20 процената. Решења истовремено, како тврди, постоје, а то су подизање старосне границе за пензионисање, охрабривање жена и старијих радника за улазак на тржиште рада и технолошки напредак.
Питање је само могу ли томе српска привреда и грађани одговорити?
ФОТО: ПОСАО.БА / ПРОМО
Што се тиче подизања старосне границе за пензије ту је Србија већ учинила много, рекло би се можда и све што је струка саветовала.
Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета каже за "Блиц Бизнис" да је пензиони систем у Србији тренутно одржив и да нема потребе за додатним изменама.
"Са становишта одрживости пензионог система, сада нема потребе за продужавањем година за одлазак у пензију. Ми смо свој домаћи задатак обавили када смо усвојили нове измене и сада само треба истрајати на донетим мерама. С друге стране, могућа су подешавања у смислу флексибилности, али не под обавезно. То би значило да грађани након пензионисања могу да обављају додатне послове, наравно уколико то желе и уколико за њиховим радом постоји потреба", оценио је Алтипармаков.
ФОТО: А. ДИМИТРИЈЕВИЋ / РАС СРБИЈА Никола Алтипармаков
Економиста Александар Стевановић истиче да је ситуација са радном снагом у Србији забрињавајућа и да, на жалост, још увек нема адекватне реакције. Он у разговору за "Блиц Бизнис" каже да је неопходна борба на више фронтова.
"Једна од опција је да радно активирамо сво становништво, како старије од 65 година и жене, тако и младима предочити да је добро да што пре почну да раде, по могућству и за време студија, јер је ситуација алармантна. Даље, потребно је постићи национални консензус о пензијском систему јер ће нам требати међугенерацијско разумевање, овог пута у обрнутом смеру - старијих према младима", наводи Стевановић и напомиње да се са спровођењем свих ових мера мора почети што пре.
ФОТО: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД / ПРОМО Александар Стевановић
Као треће решење он види увоз радне снаге из иностранства, али није сигуран колико је ово добра опција, с обзиром на то да досадашњи извори, попут Црне Горе или Босне и Херцеговине, имају сличне проблеме, па бисмо раднике морали да "увозимо" из удаљенијих земаља.
"Технолошки развој и аутоматизација привреде свакако су добродошли, јер би пораст продуктивности донео вероватно и веће плате са мање запослених радника, али то је само један од фронтова на којима се морамо борити, јер нам прети изједначавање броја радника и пензионера", оцењује наш саговорник.
Стевановић наглашава да ћемо ову неравнотежу у старосној пирамиди морати да исправљамо вероватно још 30 година, таман колико сежу и процене ММФ-а. Он додаје да би, између осталог, "било добро и створити услове да понеко од наших емиграната пожели да се врати у земљу".
Недавно представљени подаци ОЕБС-а говоре да је нашу земљу од почетка овог века напустило око 654.000 људи, највише младих између 15 и 24 године. Ухлебљење су најчешће налазили у најразвијенијим западним европским земљама, Немачкој и Аустрији, али и у Шведској и Норвешкој.
Немачка Савезна служба за миграције процењује да се за протекле две године из Србије у Немачку иселило више од 51.000 људи, а у првој половини 2018. скоро 19.000 радника из Србије имало је дозволу боравка у Немачкој, што је 2.000 више него у истом периоду претходне године. Неке раније процене су показале да је само пут ове земље од 2000. године из Србије отишло више од 200.000 грађана, и да је сваки трећи запослен у производњи, пољопривреди и грађевини, сваки четврти у хотелијерству, а сваки пети у металној индустрији.
ФОТО: АНДРИЈА ВУКЕЛИЋ / РАС СРБИЈА Суседи повећали плате за 40 одсто
Озбиљан изазов је и пред Бугарском и Румунијом које су чланице ЕУ пуних 10 година, а истраживање које је урадила Фондација Фридирих Еберт показује да 43 одсто Бугара и 40 одсто Румуна планира да напусти земљу. Стручњаци истовремено напуштају и Мађарску која важи за релативно развијену земљу Европске уније. Проблем одласка добрих радника они су покушали да реше повећавањем плата и до 40 одсто али и одобравањем јефтиних државних кредита што је случај у Мађарској.
Тао Џанг, заменик генералне директорке ММФ, напомиње да ће, према садашњим пројекцијама, радна популација морати да подржава више него двоструко већи број старијих особа него што то тренутно чини.
"Ти демографски изазови могли би значајно успорити раст и могли би земље стајати око један одсто БДП годишње", упозорава Џанг и додаје да без демографских притисака, БДП по становнику у региону могао до 2050. досегнути 74 осто нивоа западне Европе, док би уз демографске изазове тај ниво износио само 60 одсто.
Поред мера за заустављање миграција и повратак оних који су отишли, Џанг каже да су се неке земље за ублажавање недостатка радне снаге одлучиле на увоз страних радника.
Начине за повећање понуде радне снаге види у охрабривању жена за улазак на тржиште рада, као и старијих радника. Према његовим речима, просечно учешће жена на тржишту рада у региону је за 10 процентних поена мање него у Западној Европи. Као једну од мера за ублажавање мањка радне снаге навео је и подизање старосне границе за пензионисање. У Србији се данас ради 3,4 године дуже него што су наши грађани до пензионисања у просеку радили пре девет година, показују подаци Европског статистичког завода, Тако је просечан радни век у 2018. години био 33,3 године, где мушкарци раде просечно 36,4 године, а жене 30 година.
Џанг је апострофирао и технолошки напредак и ефикасност употреба технологије, за коју каже да је реалност у овом региону у ком су многе фирме увеле аутоматизацију.
|