ЕКОНОМИЈА
ДА ЛИ ЋЕ НАЈАВЉЕНО ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА ОД 5,1 ОДСТО УГРОЗИТИ ДРЖАВНУ КАСУ И КАКО ЋЕ УТИЦАТИ НА ИНФЛАЦИЈУ?

Сузана Пељто
05.11.2025.

Фото: Shutterstock/либракв

Предлог буџета за 2026. годину ускоро би требало да се нађе пред посланицима Народне скупштине, а председник Србије Александар Вучић већ је открио колико ће износити повећање плата у јавном сектору.

Према његовим речима, запослени у јавном сектору могу да рачунају на раст плата од 1. јануара 2026. године од 5,1 одсто.

Председник је указао да је Међународни монетарни фонд (ММФ) саветовао да повећање плата у јавном сектору не буде веће од четири одсто, али да је држава одлучила да тај раст ипак износи 5,1 одсто.

Раст плата у јавном сектору био би и већи, уверен је председник, чак седам одсто, да није било "блокада".

Вучић се и даље држи ове тврдње иако су многи економски стручњаци, али и анализе, више пута указивали да је главни разлог успоравања привреде глобално успоравање привредног раста, нарочито европског, на који је српска привреда највише ослоњена.

На питање да ли ће раст плата од 5,1 одсто, уместо четири одсто колико је саветовао ММФ, угрозити државну касу, саговорници Данаса сматрају да тај раст не би требало да наруши макроекономску стабилност и да ће држава имати довољно прихода да испуни ово обећање.

Такође, указују да ће, у случају да средства зафале, држава увек моћи да "среже" издатке за друге инвестиције или набавке и преусмери их на плате запослених у јавном сектору.

Наши саговорници истичу да Србија има много озбиљније проблеме који би могли да утичу на финансијску стабилност, а као први у низу наводе нерешено питање у вези са Нафтном индустријом Србије (НИС).

Такође додају да српске финансије гуши и висока инфлација, која, како објашњавају, стално држи под притиском девизне резерве, курс динара и нагриза куповну моћ грађана.

Још једна велика препрека јесте пад страних директних инвестиција, пре свега због глобалне протекционистичке економске политике, која посебно погађа Европску унију, а преко ње и Србију.

Највећи проблем, додају, представља нерешавање друштвено-политичке кризе, која, како наводе, уместо да се оконча, додатно "еруптира" и шаље лош сигнал инвеститорима.

Од 1. јануара, осим повећања плата за 5,1 одсто, очекује се и повећање пензија за 12,2 одсто, као и повећање минималне зараде, која ће износити око 550 евра.

На питање да ли ће сва ова повећања утицати на раст инфлације наредне године, саговорници Данаса указују да могу имати умерени инфлаторни ефекат, али не и дестабилизујући.

Истичу да борба против инфлације мора бити темељна и да подразумева јачање Агенције за заштиту конкуренције, као и развој пољопривреде прилагођен климатским променама.

"Србија има много веће изазове од повећања плата у јавном сектору"

Економиста Саша Ђоговић оцењује да повећање плата у јавном сектору од 5,1 одсто, најављено од 1. јануара 2026. године, не представља претњу макроекономској стабилности земље, јер постоје много озбиљнији изазови са којима се Србија суочава.

"Постоје бројни други ризици који могу довести Србију у знатно неповољнији положај од самог повећања плата у јавном сектору. Пре свега, то је нерешени проблем инфлације, која константно држи под притиском девизне резерве, курс динара и куповну моћ становништва – што је најнеповољнија ситуација", истиче Ђоговић.

Он додаје да забрињава и пад страних директних инвестиција, који је последица глобалне протекционистичке политике, која посебно погађа Европску унију, а тиме и Србију.

"Ту је и висок друштвено-политички ризик у земљи, који одбија потенцијалне инвеститоре, непредвидив институционални амбијент, као и могућа енергетска криза, будући да питање Нафтне индустрије Србије (НИС) још није решено. Све то додатно утиче на инвестициону климу. Поред тога, административне мере попут плафонирања маржи или вештачког спуштања каматних стопа такође стварају неизвесност и делују одбијајуће на инвеститоре", објашњава он.

Према његовим речима, сви ови фактори заједно стварају јак притисак на платно-билансну и спољнотрговинску позицију земље, као и на курс динара и животни стандард грађана.

"Због тога ово повећање плата од 5,1 одсто неће угрозити макроекономску стабилност. Србија има далеко значајније изазове, пре свега друштвено-политичку кризу, која уместо да се решава, додатно еруптира и прети да достигне свој врхунац, са несагледивим последицама по економске токове у земљи", упозорава Ђоговић.

На питање да ли држава има довољно реалних прихода да покрије трошкове повећања плата или ће морати додатно да се задужује, Ђоговић одговара да простора има.

"Може то да се покрије. Уколико буде потребно, смањиће се нека инвестиција или ће се одустати од појединих набавки, чиме ће се створити простор за повећање плата у јавном сектору. Негде ће можда морати да "режете", да бисте овај део могли да подигнете и да задржите фискални дефицит у пројектованим оквирима. Све то, наравно, под условом да се питање НИС-а успешно реши и да тренутна политичка криза добије позитиван епилог, јер су то кључни изазови", наглашава економиста.

Ђоговић признаје да је раст плата од 5,1 одсто изнад очекиваног привредног раста, али сматра да је у овом тренутку такав потез оправдан.

"За људе који су на буџету – просветаре, научне раднике, здравствене раднике, људе из културе – то је оправдано. Том сектору треба помоћи, али структурирано и јасно, а посебно када су у питању два најважнија стуба друштва: здравство и образовање", каже он.

Када је реч о здравству, Ђоговић истиче да ту постоји низ системских проблема, као што су лоша организација, "ендемска корупција" која прожима читаво друштво, али и дуге листе чекања, којих се никако не можемо ослободити.

"Потребне су темељне реформе здравственог система – боља организација и дигитализација рада, како би се знало где и како се троше средства, да се спречи извлачење новца", додаје наш саговорник.

Он сматра да би системске реформе и уштеде, уз борбу против корупције, омогућиле да се дугорочно обезбеде услови за исплату заслужених зарада медицинском особљу.

Ђоговић истиче и важност увођења социјалних карата, јер морамо тачно знати коме је потребна одређена социјална помоћ, субвенције за плаћање струје или комуналија.

"Без социјалних карата, све то делује ад хоц и неефикасно6quot;, наглашава он.

На питање како ће повећање плата, пензија и минималне зараде утицати на инфлацију, Ђоговић каже да ће ефекат бити умерен.

"Пензије ће расти у законским оквирима, што ће сигурно повећати тражњу, али наш главни проблем је што ми немамо развијене механизме за ублажавање инфлаторних тензија", указује Ђоговић.

Један од њих, додаје, свакако би требало да буде ефикаснији рад Агенције за заштиту конкуренције, која мора активније да се бори против тржишних несавршености, а не да влада или председник, како каже, излазе на конференцију са временски ограниченим плафонирањем маржи.

"Чим истекне рок, марже се поново повећају и инфлациои притисци расту", објашњава Ђоговић.

Додаје и да Србија нема јасну пољопривредну политику усклађену са климатским променама, због чега је изложена екстремним временским условима и поремећајима у производњи хране, а то, као што смо видели овог лета, утиче на њихове цене.

"Држава тренутно има довољно реалних прихода да покрије најављено повећање"

Вељко Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду сматра да најављено повећање плата у јавном сектору од 5,1 одсто од 1. јануара представља наставак политике раста дохотка у складу с опоравком јавних финансија и стабилизацијом инфлације.

Према његовим речима, оваква одлука шаље поруку предвидивости и бриге за животни стандард запослених у државној администрацији, здравству и образовању, али и сигнал фискалне одговорности јер је повећање умерено и у складу с пројекцијама буџетских прихода.

"Повећање од 5,1 одсто јесте у складу с фискалним правилима Србије јер не доводи до угрожавања буџетске стабилности. Фискални простор је обезбеђен кроз веће приходе од ПДВ-а, пореза на добит и доприноса, што омогућава да се раст плата финансира без значајног раста дефицита", каже Мијушковић за Данас.

Указује и да одступање од препоруке ММФ-а да раст износи четири одсто не мора представљати проблем уколико су фискални темељи чврсти.

"Србија води самосталну политику у оквиру договореног аранжмана, а мале корекције у параметрима могуће су када постоји стабилан курс, контролисана инфлација и боља наплата јавних прихода&qupt;, указује Мијушковић.

На питање да ли држава тренутно има довољно реалних прихода да покрије најављено повећање, Мијушковић одговара потврдно и истиче да Србија неће морати додатно да се задужује.

"Повећана привредна активност, посебно у прерађивачкој индустрији и извозу, као и стабилан прилив из доприноса, стварају основу да се раст плата финансира из текућих прихода, а не из новог дуга", указује наш саговорник.

Истиче и да је раст плата од 5,1 одсто реалан с обзиром на тренутни темпо привредног раста и пројекције за наредну годину, додајући да он не превазилази продуктивност и чува равнотежу између подстицања домаће потрошње и очувања фискалне дисциплине.

"Да је привредни раст био већи, и повећање плата могло би бити амбициозније. Међутим, у садашњим околностима важно је задржати стабилност и постепено повећавати примања, у складу с могућностима буџета и циљевима макроекономске политике", објашњава Мијушковић.

На питање да ли ће раст плата, пензија и минималне зараде утицати на повећање инфлације идуће године, Мијушковић одговара да може имати умерени инфлаторни ефекат, али не и дестабилизујући.

"Кључни фактор биће однос између раста реалних доходака и продуктивности. Ако се истовремено одржи стабилност девизног курса и контрола буџетске потрошње, инфлација ће остати у границама циљаног распона Народне банке Србије", закључује Мијушковић.

Извор