ЕКОНОМИЈА
"ТО НИЈЕ СОЦИЈАЛНА ПЕНЗИЈА": ДА ЛИ ЋЕ КРКОБАБИЋЕВА НАЈАВА ПОМОЋИ НАЈСТАРИЈИМ ГРАЂАНИМА И КАКО ДА СЕ СПРОВЕДЕ БЕЗ СОЦИЈАЛНЕ КАРТЕ?

Сузана Пељто
04.11.2025.

Фото Shutterstock/Јован Милосављевић

Протеклог викенда, током обележавања комеморативног скупа у Новом Саду поводом трагедије у којој је, услед пада надстрешнице, страдало 16 особа, министар за бригу о селу Милан Кркобабић представио је иницијативу своје странке ПУПС.

Према тој иницијативи, грађани старији од 65 година који немају никаква примања могли би да остварују право на "социјалну гарантовану пензију".

Кркобабић је истакао да ће до тога доћи уколико се Влада и посланици у Народној скупштини сагласе са предлогом посланичког клуба ПУПС-а.

Он је указао да постоји једна посебна категорија грађана старијих од 65 година који немају пензију, нити ће је икада остварити, јер немају минималних 15 година радног стажа, а немају ни друге изворе прихода.

Таквих, како је додао, има и у селима и у градовима, међу мушкарцима и женама, али је реч пре свега о женама са села које су читав свој радни век провеле радећи на њивама, у шталама, воћњацима и повртњацима, а уз то су подизале и васпитавале генерације младих, све то без иједног свог динара примања.

Према његовим речима, средства за ову социјалну помоћ издвајала би се из републичког буџета, из дела намењеног реализацији мера социјалне политике, тако да пензиони фонд не би био угрожен.

Износ ове пензије, како је навео, не би требало да буде мањи од 150 евра, а ПУПС ће ускоро предложити одговарајућа законска решења за њено увођење.

Саговорници Данаса истичу да је свака помоћ овој категорији грађана од изузетне важности, али објашњавају да се оно што Кркобабић предлаже не зове „социјална пензија“, већ социјална помоћ.

Они наглашавају да је јасно дефинисано шта пензија јесте и на који начин се остварује, те да је оваква најава, како додају, још једна у низу манипулација актуелне власти са циљем да се што дуже задржи на власти и скрене пажња јавности са других важних друштвених тема.

Један од саговорника напомиње да би за спровођење оваквог вида социјалног давања било неопходно најпре да профункционише систем социјалних карти.

У супротном, поставља се питање како ће се та помоћ додељивати ако се претходно не зна коме се даје – да ли особа живи сама, има ли других примања и колику имовину поседује.

"То не може бити пензија"

Председник Удружења синдиката пензионера Србије Милан Грујић оценује да свака уређена држава мора да брине о старијим, беспомоћним и угроженим грађанима, али да се при томе мора правити разлика између пензије и социјалне помоћи.

"Пензија је законска обавеза – она се остварује на основу рада и уплаћених доприноса. Када неко 30 година ради и прима минималну пензију, а други није био регистрован и није уплаћивао доприносе, не може се говорити о истом праву6quot;, објашњава Грујић за Данас.

Он сматра да министар Кркобабић погрешно користи израз "социјална пензија", јер то, како каже, не може бити пензија, већ државна накнада за побољшање социјалног статуса старијих грађана без прихода.

"То је део социјалне политике државе, мера која треба да учини живот старијих од 65 година подношљивијим. У ту групу не спадају само жене, већ и мушкарци који немају никаква примања, нити икаква права по основу регистрованог рада", наглашава Грујић.

Подсећа да су и пољопривредне пензије изузетно ниске – просечно око 21.000 динара, док је најнижа пензија 27.700 динара, што је, према његовим речима, "у апсолутној линији сиромаштва".

"Ко прима тај износ, не може да покрије основне трошкове живота. Зато је потребно сагледати социјални аспект у целини и направити правичну меру која би олакшала живот најугроженијима", указује наш саговорник.

Према проценама Удружења, право на такву социјалну помоћ могло би да оствари око 250.000 људи старијих од 65 година који немају никаква примања.

"Не ради се само о домаћицама, већ и о мушкарцима који раде на земљи, имају мале приходе и не могу да издвоје 30 или 50 хиљада динара годишње за доприносе. У руралним срединама људи су додатно угрожени – немају лекаре, превоз, апотеку, а често се води да имају имовину, иако реално немају никакву помоћ", истиче Грујић.

Грујић подсећа да су и земље у региону нашле различите инструменте заштите за ову категорију становништва.

Он посебно наглашава важност социјалних карти, које су, како каже, одавно направљене, али нису стављене у функцију.

"Социјална карта је основни инструмент за утврђивање статуса грађана – да ли неко има приходе, имовину, живи сам или у домаћинству, користи ли неку врсту помоћи. Држава мора да зна са ким живи. Није исто ако неко нема прихода, али има три некретнине и земљу. То мора да се разврста6quot;, указује Грујић.

Закључује да би ова социјална помоћ покрила основне трошкове живота, али не би решила њихов положај, већ би олакшала преживљавање.

"Још једно популистичко обећање"

Економиста Божо Драшковић најаве о увођењу "социјалних пензија" види као 6quot;манипулисање социјалним проблемима у друштву" и покушај власти да "замајава грађане" популистичким обећањима.

"То је преливање из једног у друго – средства која држава има за социјалну подршку користи се за стварање утиска да се људима дају пензије. То је потпуна манипулација", указује Драшковић.

Истиче да свака помоћ угроженим грађанима јесте добродошла, али да се она мора називати правим именом – социјално давање, а не пензија.

"Сваком човеку у социјалној невољи и 50, 100 или 150 евра значи много, јер сиромаштво је сиромаштво. То ублажава недостатак основних средстава за егзистенцију, али то никако не треба звати пензијом, то је просто превара. То би требало да буду социјална давања планирана у буџету, намењена најугроженијима6quot;, објашњава наш саговорник.

Драшковић подсећа да пензија има сасвим другачију природу и сврху.

"Пензија је резултат вишедеценијског рада и доприноса, то је систем међугенерацијске солидарности, садашње генерације које раде финансирају садашње пензионере. То није социјална помоћ, већ право које произилази из рада и уплаћених доприноса", наглашава он.

Додаје да су "социјалне пензије" само део ширег обрасца владине политике која, како тврди, "нуди фатаморгане" како би заташкала друштвене проблеме.

"Као и кредити за студенте, најављене велике повишице пензија и приче о огромним успесима – све то служи да се прикрије да се држава истовремено задужује, троши огромне суме на корупцију и непродуктивне пројекте, као што су ЕXПО, национални стадион и сличне инвестиције", закључује Драшковић.

Извор