ЕКОНОМИЈА
УРЕДБА О ОГРАНИЧЕЊУ МАРЖИ ОБОРИЛА ЦЕНЕ У СЕПТЕМБРУ, АЛИ ТЕК СЕ ЧЕКАЈУ ПОСЛЕДИЦЕ ПОСКУПЉЕЊА СТРУЈЕ И САНКЦИЈА НИС-У

М. Обрадовић
14.10.2025.

Фото: Shutterstock/Хитра

Инфлација у септембру ове године у односу на исти месец прошле године била је већа за 2,9 одсто. Последњи пут је тако ниска инфлација била у априлу 2021. године, али тада су цене биле у успону који је кулминирао годишњом инфлацијом од 16,2 одсто у марту 2023. године.

Овог пута инфлација се налазила на силазној путањи, све до пролећа прошле године, када се укопала на нивоу између 4,5 и пет одсто. У августу је она износила 4,7 одсто.

По први пут од почетка прошле године, цене у једном месецу биле су ниже него у претходном или другим речима имали смо дефлацију од 1,6 одсто.

Овог септембра један од фактора који је допринео паду цена свакако је било ступање на снагу уреде о ограничавању маржи у велепродаји и малопродаји. Мера о којој се нашироко писало и причало током августа и септембра, очигледно је дала ефекта. Само је питање колико дуго ће то потрајати.

Како је образложила Народна банка Србије, на месечном нивоу, потрошачке цене су у септембру у просеку смањене за 1,6 одсто, "као резултат примене Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе Владе Републике Србије, којом су на шест месеци ограничене марже у трговини на велико и мало на 20 одсто".

Они истичу да су цене хране и безалкохолних пића забележиле месечни пад од 4,5 одсто. Поврће је појефтинило за 14,9 одсто, воће за 8,2 одсто, а цене прерађене хране су у просеку смањене за три одсто.

И у односу на прошли септембар раст цена хране је успорио на 1,7 одсто, са 7,8 одсто из јула.

Ово је већи пад цена хране него што је, рецимо, забележен у Румунији када су они уводили сличне мере. Код њих је пад цена хране био три одсто непосредно након ограничења маржи.

Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача Ефектива истиче да је очекивано да мере дају ефекте на цене, али да се не треба залетати са оценама након само једног месеца.

"У првом месецу примене уредбе трговци су осетније смањили цене, али већ касније је уочено да су почели са враћањем цена. На узорку једног месеца, и то оног у ком је почела примена не може се градити оптимизам. Тај пад цена хране од 4,5 одсто долази након месеци сталних поскупљења хране. Ако би ово био први у низу месеци у којима ће цене хране падати, то би онда био добар почетак", оцењује Гавриловић. Он указује и да би већ од октобра инфлација могла да се врати где је била с озиром на псокупљења.

"Имамо поскупљење струје, и то појачано са смањењем границе за улазак у црвену зону. Затим, у неким градовима је поскупело грејање. А имамо сад и ово са НИС-ом и могуће је да дође до поскупљења и горива. То ће утицати и на раст других цена", напомиње Гавриловић.

Народна банка очекује да ће се инфлација до краја године кретати око нивоа од три одсто, односно око централног циља Народне банке.

НБС циља да инфлација буде у распону између 1,5 и 4,5 одсто из ког је изашла у мају ове године, а сада се вратила. Занимљиво је и да се базна инфлација вратила у циљани коридор са 3,9 одсто. Иначе базна инфлација обухвата ниво цена када се искључе храна, дуван и енергија.<7p>

Ови производи углавном нису обухваћени мерама ограничавања маржи, што указује да су и неки други фактори утицали на пад инфлације у септембру.

Неки производи и услуге су поскупели под утицајем сезоне. Рецимо туристички пакет аранжмани који су летос били један од генератора инфлације, у септембру су појефитнили у односу на август за чак 23,4 одсто. Појефтиниле су и бројне друге услуге, па је у сетембру забележен месечни ад цена услуга за 0,4 одсто, а робе за два одсто.

Верољуб Дугалић, професор на Економском факултету у Крагујевцу истиче да је пад инфлације вероватно последица више фактора.

"Допринело је и ограничавање маржи, али није само то. Пад цена указује на пад тражње, а то указује на пад стандарда. Што се тиче смањења цена под утицајем ограничења маржи, вероватно ће се оне вратити када истекне уредба. Правило је у економији да су цене осетљиве када се крећу на горе, а отпорне на смањење", напомиње Дугалић.

Извор