ЕКОНОМИЈА
ПОЧИЊЕ ПРИМЕНА ЕЕС СИСТЕМА: ШТА ОЧЕКУЈЕ ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ ПРИЛИКОМ ПРЕЛАСКА ГРАНИЦЕ?

М. Зрнић.
12.10.2025.

Гранични прелаз Хоргош, фото: Наталија Јаковљевић

Од данас, 12. октобра, држављани Србије улазе у 25 земаља Европске уније, као и у четири државе Шенгенског простора, према новим правилима. Нови систем прво креће да функционише у Хрватској, затим у Бугарској, Румунији, а од 28. окотобра и у Мађарској.

ЕЕС, (Entry/Exit System), систем уласка и изласка представља нови европски софтверски систем за регистровање држављања земаља које нису чланице ЕУ, а који путују у земље у којима ће се користити овај систем у трајању до три месеца унутар 180 дана, као и до сада.

Закон је усвојен у Европском парламенту 2017. године, али је његова примена више пута одлагана.

Овај систем важиће у 29 европских земаља, од који је 25 земаља чланица Европске уније (Аустрија, Белгија, Хрватска, Бугарска, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска, Португалија, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија и Шведска) и у четири државе Шенген простора (Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швајцарску).

Путници ће морати да прођу кроз овај систем независно од тога да ли им је потребна виза за боравак или су од ње ослобођени.

Како ће то изгледати у пракси?

Фото: принтскрин/еуропа.рс

Процедура на границама се неће драстично бити промењена.

Путници ће поред предаје својих путних исправа на увид службенику граничне контроле, скенирати отиске прстију, укључујучи и фотографисање лица путника.

Потом ће службеник граничне контроле извршити проверу информација о путнику и дигитално евидентирати улазак у ЕЕС.

Након што се једном изврши регистрација у ЕЕС-у она важи три године од прве регистрације или до истека пасоша након чега је потребно регистрацију урадити поново.

Регистрација у систем уласка и изласка ЕЕС је бесплатна.

Када се једном пријавимо у ЕЕС следећи пут када будемо улазили у неке од горе наведених земаља, у зависности од граничног прелаза, довољно је да дамо отисак прста и/или извршимо фотографисање лица.

Малолетна лица старија од 12 година подлежу регистрацији, док млађим лицима од 12 година отисци прстију неће бити скенирани.

Систем уласка и изласка бележи име путника, датум рођења, држављанство, пол, путну исправу која је дата на увид, фотографију лица и/или отиске прста.

ЕЕС евидентира датум и место уласка у европску земљу која примењује ЕЕС и излазак из такве земље.

Такође, постоји могућност одбијања уласка ако је то случај.

Фото: Shutterstock/TippaPatt

Постепено ће бити могућа и регистрација путем мобилне апликације, пилот верзија апликације ће се прво тестирати у Шведској, пратиће је Француска и Италија.

Када буде била могућа регистрација путем мобилне апликације путници ће и даље бити у обавези да обаве скенирање отиска прстију физички, на граничном прелазу.

Фото ФоНет Милица Вучковић

На аеродромима се очекује постављање самоуслужних система – апарата који ће моћи да користе само путници који поседују биометријски пасош.

Примена самоуслужних апарата би требало да изгледа тако што путник скенира пасош, службеник граничне контроле ће помоћи ако је потребно или ће га надгледати, након скенирања пасоша потребно је скенирати и своје биометријске податке који подразумевају остављање отиске прста и фотографију лица.

Службеник граничне контроле ће потврдити информације добијене преко самоуслужног система, ако је потребно поставиће путнику питање те одобрити или одбити улазак, што ће се евидентирати у систему.

У периоду од 12. октобра 2025. до 10. априла 2026. године пасоши ће се и даље печатирати свим путницима, без обзира на то да ли је ЕЕС досије формиран, након тог периода печатирање пасоша више неће бити стандардна процедура.

Применом овог система очекује се смањење гужви на граничним прелазима, бржи и ефикаснији пролазак, лакше идентификовање особе које нису држављани ЕУ и које не испуњавају критеријум за улазак и боравак или особе које остају дуже него што је допуштено у Шенгенској зони.

ЕЕС би требало да унапеди сигурност европских граница, али и да заштити путнике од злоупотребе или крађе идентитета.

Извор