РАДНА ПРАВА
СВЕТСКИ ДАН ДОСТОЈАНСТВЕНОГ РАДА: ЉУДСКО ПРАВО, А НЕ ПРИВИЛЕГИЈА

Поводом Светског дана достојанственог рада, Фондација Центар за демократију и Независно удружење новинара Србије скрећу пажњу на све дубље изазове са којима се суочавају радници и раднице у Србији.

Машина
07.10.2025.

Раднице и радници рудника Леце; Фото: независност.орг

Достојанствен рад подразумева сигурне и праведно плаћене послове, заштиту права запослених, безбедне и здраве услове рада, могућности синдикалног удруживања, једнакост и заштиту од дискриминације, подсећа Фондација Центар за демократију (ФЦД).

"Нажалост, у Србији и даље велики број грађана ради на несигурним пословима, са ниским примањима и у ризику од сиромаштва, као и ограниченим могућностима заштите својих права", наводи се у саопштењу.

Центар за демократију се залаже за усклађивање радног законодавства и институционалне праксе са стандардима Европске уније и Међународне организације рада, како би се обезбедили услови за достојанствен живот и рад свих грађана и грађанки Србије. ФЦД инсистира на заустављању фрагментације радног законодавства у Србији и на доношењу новог Закона о раду.

"Неопходно је спровођење реформских активности утврђених у Реформској агенди, што хитније уређивање нових облика рада, примена Гаранције за младе, јачање социјалног дијалога, као и доношење стратешких докумената који уређују питања из области рада, запошљавања и социјалне политике", закљује се.

Скуп Савеза самосталних синдиката испред фабрике Јуре; Извор: Савез самосталних синдиката

НУНС: Новинари у несигурним условима

"Рад у медијима обележавају несигурни облици ангажовања и ограничена радна права. Готово половина новинара ради на неодређено време, док скоро четвртина обавља послове хонорарно, често без права на боловање, плаћени одмор или социјално осигурање. Посебно су угрожени они ван радног односа, на привременим и повременим пословима или уговорима о делу, који често раде послове стално запослених без адекватне правне заштите”, показује извештај „Индикатор за ниво слободе медија и Индекс безбедности новинара 2024", који је за Србију урадило Независно удружење новинара Србије (НУНС), у оквиру мреже SafeJournalists.

У Србији, најновији налази о стању у медијима потврђују да су социјални и економски услови за новинаре и медијске раднике и даље изразито неповољни, да су политички и финансијски притисци и даље најчешћи облик угрожавања независног рада, а да су непрофитни медији и њихове редакције у последњим годинама најчешће мете увреда, таргетирања, претњи и различитих врста напада, саопштава НУНС.

Забележено је да је у Србији, већ неколико година, број СЛАПП тужби у порасту. НУНС је само у 2024. години забележио најмање 22 тужбе са елементима СЛАПП-а.

Новинари током протеста; Фото: Машина

Према информацијама које су доступне, од новембра 2024. године до фебруара 2025. године, начињено је преко 750 покушаја праћења мобилних и других уређаја новинара, активиста и студената. Употребљавани су алати Целлебрите и Пегасус, након чега би долазило до инсталирања софтвера домаће српске производње NoviSpy.

Сматра се да новинарке у Србији често раде у изазовнијим и тежим условима од својих мушких колега.

Новинарке, посебно оне у истраживачким улогама или на руководећим позицијама, суочавају се с повећаним ризицима од узнемиравања, укључујући вербалне нападе на интернету, анонимне претње и клеветничке кампање, пише НУНС.

Новинарке често балансирају више улога које обухватају са једне стране важну породичну улогу и захтеве, а са друге стране обавезе у оквиру посла које укључују рад током празника или викенда.

Иако у медијима има више запослених жена, ипак су на вишим, уредничким позицијама заступљенији мушкарци.

Фото: Милена Анђела/Новинарке против насиља (НПН).

Као посебну рањиви категорију НУНС истиче младе новинаре и новинарке, који су изложени сталном притиску хонорарног рада и финансијској неизвесности, што озбиљно утиче на ментално здравље.

"Фриленсери остају "невидљиви" за законодавство и функционишу у крајње несигурном статусу самозапослености, што их чини екстремно рањивом категоријом", закључује се.

Пројекат "Унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Републици Србији"

Пројекат "Унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Републици Србији" представља заједничке напоре ЕУ, институција Србије и Међународне организације рада са циљем да се унапреди култура поштовања прописа и превенција ризика да би радна места била сигурнија и здравија за све раднике, речено је током свечаног представљања тог пројекта данас, преноси Тањуг.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Ђорђе Тодоров, изјавио је током уводног обраћања да то министарство има дугогодишњу успешну сарадњу са Међународном организацијом рада која је, како је рекао, била усмерена на ратификацију и обезбеђивање ефикасне примене свих прихваћених конвенција, препорука и протокола.

"Сарадња је посебно продубљена усвајањем програма Достојанственог рада за Републику Србију, који су реализовани у сарадњи са социјалним партнерима. Данашњи догађај означава почетак једног важног подухвата реализације пројекта промоције безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Србији. Ова иницијатива представља значајан корак у модернизацији система заштите на раду у нашој земљи", нагласио је он.

Наставници пружају подршку студентима; Фото: Машина

Подсетимо, јуче је обележен Светски дан несигурног посла, поводом којег је Асоцијација слободних и независних синдиката (АСНС) подсетила да у Србији 700.000 радница и радника ради на одређено време, на привременим и повременим пословима и живи у несигурности, уз проблематичне радне услове и са неизвесном социјалном сигурносшћу.

Подсетимо и да је закључно са првом недељом септембра у школама недостајало укупно 79.745 просветних радника, док је 1.785 наставника у школама у Србији проглашено као технолошки вишак.

А.Г.А.

Извор