ЕКОНОМИЈА
"САНКЦИЈЕ НИС-У НАЈВЕЋИ ЕКОНОМСКИ УДАРАЦ ОД БОМБАРДОВАЊА"

М. Обрадовић
26.09.2025.

фото (BETAPHOTO/ДРАГАН ГОЈИЋ)

Како сада ствари стоје од 1. октобра ће америчко министарство финансија, односно ОФАЦ, коначно ставити Нафтну индустрију под санкције, које одлаже већ девет месеци.

Рок за примену санкција је последњи пут продужен са 27. септембра на 1. октобар, како је јуче објавио из Њујорка председник Србије Александар Вучић.

Ово отвара питање снабдевања Србије нафтом и нафтним дериватима. Јадрански нафтовод-Јанаф преко ког сирова нафта стиже до рафинерије у Панчеву данас се огласио потврдивши да је добио лиценцу потребну за наставак извршавања Уговора о транспорту сирове нафте склопљеног са НИС-ом до 1. октобра, а наредних дана ће се, путем свог америчког адвоката и уз подршку Владе Хрватске, обратити америчкој Канцеларији за контролу стране имовине (ОФАЦ) за продужење лиценце.

НИС је поручио да је компанија обезбедила довољно залиха сирове нафте за прераду, а и довољне количине нафтних деривата за снабдевање тржишта у овом тренутку. "Бензинске станице компаније уредно су снабдевене свим врстама нафтних деривата и спремне да задовоље потребе потрошача", поручили су они.

Према речима стручњака резерве нафте су довољне за два, три месеца током којих не би требало да буде несташица горива или поскупљења.

"Ако то потраје, доћи ће до несташице која може да подигне цену горива", рекао је за медије стручњак за енергетику Жељко Марковић.

Економски аналитичар Бранислав Јоргић каже за Данас да, уколико заиста дође до санкција НИС-у, то би могао бити највећи економски ударац за Србију од бомбардовања 1999. године.

"Држава је требало већ да има стратегије за овај случај. За ова четири дана продужења тешко да може нешто битно да се промени. Ово је опасније од царина САД од 35 одсто на увоз из Србије. Првих месец, дав неће бити неких проблема, али у средњме року може доћи до потешкоћа у снабдевању нафтним дериватима и то ће осетити и грађани и привреда. Да не говоримо да крећу радови пољпривредника на њивама", оцењује Јоргић.

Он истиче да НИС може да се ослони на нафту из домаћих извора, али то је десетак-15 одсто производње. Што се тиче запослених, он сматра да ће вероватно доћи до смањења броја радника.

Јоргић напомиње и да су рафинеријски капацитети у региону ограничени и да је питање да ли могу да одговоре на повећану тражњу за горивом Србије ако не будемо могли да рачунамо на деривате из панчевачке рафинерије.

"НИС је једна од највреднијих компанија у Србији, поред ЕПС-а. Ако остану санкције, у првој фази ће доћи до стагнације, а у другој до благог пропадања због пада производње и проблема са финансирањем. Што се тиче државе, НИС је један од највећих "пунилаца" буџета", подсећа Јоргић.

У прошлој години НИС је исплатио у државну касу 244,7 милијарди динара. Највећи део тога су акцизе, око 185 милијарди динара, које ова компанија уплаћује у име грађана који су купили гориво. Порез на додату вредност је 33 милијарде динара, доприноси за запсолене 2,5 милијарде, порез на добит 4,2 милијарде, накнада за робне резерве 7,6 милијарди, царине две милијарде, а рудна рента 1,8 милијарди динара.

Укупно, НИС је прошле године уплатио око 11 одсто укупних прихода буџета Србије.

Он истиче да уколико не буде нађено решење да се дигну санкције, постоји неколико могућности "које нису фер према руском инвеститору".

"Руска страна очигледно не жели да преда компанију, а америчка тражи да РУс изађу из ње. Држава ће онда морати да поввуче радикалне потезе. На берзи постоји институт принудног откупа акција. Када већински власник стекне више од 90 одсто акција он има право на принудни откуп акција од осталих акционара по фер цени. Држава овде није већински власник, али може да донесе посебан закон којим би принудно откупила акција од Руса. Друго решење је, уколико би то задовољило Американце, буyбацк опција. Да се направи договор да Руси добију право да откупе акције назад када се стекну услови", истиче Јоргић доајући да би у оба случаја то било насиље према руском инвеститору.

Берзански стручњак Ненад Гујаничић истиче да ће оперативно НИС неко време несметано функционисати, али финансијски ће бити проблема од првог дана.

"За послове унутар земље моћи ће се ослонити на државну банку, али у међународном платном промету америчке санкције су сурове и нема шансе да се премосте. Њих ће да примењују како међународне компаније, тако и домаће које не желе да се нађу на мети америчких санкција", напомиње он.

Још у фебруару је прохујала вест да ће банке затворити плаћања према НИС-у када се сумњало да неће бити продужена лиценца НИС-у.

Гујаничић ово види као притисак и то пре свега на Србију.<7p>

"Ово је притисак да ми нешто урадимо и вероватно су нам зато оставили ова четири дана. Да се донесе нека уредба или заврши купопродаја, мада мислим да Руси неће пристати на то. У овој причи нема доброг сценарија, само треба да изаберемо најмање лоше", закључује Гуајничић.

Извор