KSS :: KONFEDERACIJA SLOBODNIH SINDIKATA (informisitese)

ИНФОРМИШИТЕ СЕ

		брошуре
		о раду институција и организација
		КСС у медијима

ИНФОРМИШИТЕ СЕ КСС У МЕДИЈИМА

05.12.2012.

�ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ� 5. децембра 2012 / Рубрика Друштво / Аутор Б. Стеља

СВАКИ ТРЕЋИ РАДНИК НА МИНИМАЛЦУ

Сваке године повећава се број радника који живе од најнижих загарантованих зарада. Од 1,7 милиона запослених, плату од 20.010 динара прима њих 600.000. Не важи ограничење на пола године

Сваки трећи радник у Србији кући доноси - минималац. Од 1.725.960 запослених најмање њих 600.000 добија плату од 20.010 динара. У Социјално-економском савету РС кажу да је криза учинила своје и процењују да је у последње две године списак најмање плаћених порастао за скоро 200.000 имена.

- Број радника који добијају минималну зараду непрестано се повећава - каже Зоран Ристић, стални члан Социјално-економског савета.

- Многе фирме послују веома лоше, па није реткост да прескачу чак и плате. Зато се повећава и број оних који не добијају никакву зараду, што целу ситуацију чини још алармантнијом.

На исплату загарантованог минимума, додаје Ристић, одлучују се послодавци који имају проблема у пословању, односно они којима �понестаје тржиште или су у великим дуговањима�:

- Општим колективним уговором је било прописано да се минималац не може исплаћивати дуже од пола године, али је он престао да важи још 17. маја 2010. Сад се то регулише на нивоу предузећа. Самим тим, послодавци исплаћују минималце све док траје криза, а запослени прихватају ту опцију јер мисле да немају другог избора.

Ристић каже да би, по колективним уговорима, послодавци требало да надокнаде разлику до пуне зараде чим се предузеће �врати у плус�, али се то у пракси ретко дешава:

- Синдикати не утужују послодавце који злоупотребљавају минималце јер би им у том случају блокирали рачуне, а самим тим и потпуно ускратили могућност да послују, зарађују, па и да исплаћују било какве зараде.

Зато радници углавном ћуте. А то доказују и подаци Инспектората за рад.

- У првих 10 месеци ове године, највише недостатака везаних за исплату зарада и минималаца било је у трговини, производњи хемијских производа, гуме и пластике, производњи прехрамбених производа, производњи метала, машина, као и у делатности грађевинарства - објашњава Драгољуб Пеурача, директор Инспектората за рад. - У овом периоду су биле 25.733 контроле и том приликом донето је 3.440 решења о отклањању утврђених повреда Закона о раду, а од чега се 1.044 решења односило на неправилности код исплате плата и минималних зарада.

Перуача додаје да се инспекцијским надзором, пре свега, утврђује да ли послодавац исплаћује запосленима уговорене зараде, па и оне минималне, у роковима, а у случају да то не чини, казне се могу попети и до милион динара.

А да од све дубљег сиромашатва не пате само запослени у производњи и они �код приватника�, потврђују и у Конфедерацији слободних синдиката.

- Све је више оних који примају минималну зараду у великим системима и у јавном сектору - каже Ивица Цветановић, председник овог синдиката. - Послодавци не могу тек тако да одлуче да ће убудуће исплаћивати скромне зараде. Они су дужни да својим радницима аргументују одлуку и да им покажу биланс. Самим тим и да их обавесте чим се фирма опорави, а потом и да им надокнаде разлику до пуне зараде.

РАЗЛИКА НА РУКЕ

Није занемарљив ни број послодаваца који пријављују Пореској управи плату од 20.010 динара, али својим радницима разлику дају на руке. И то је нефер, подсећа Цветановић, јер мањи доприноси значе и мању пензију.

СКРОМНА КОРПА ЈЕДАН И ПО МИНИМАЛАЦ

Просечна потрошачка корпа кошта 61.426 динара, и за њу је потребно издвојити 1,53 просечне зараде. Минимална корпа је сада 32.793 динара, па је потребно 0,81 просечна зарада, односно више од једног и по минималца.