KSS :: KONFEDERACIJA SLOBODNIH SINDIKATA (informisitese)

ИНФОРМИШИТЕ СЕ

		брошуре
		о раду институција и организација
		КСС у медијима

ИНФОРМИШИТЕ СЕ КСС У МЕДИЈИМА

22.11.2012.

Недељник �ВРЕМЕ� број 1142 / 22.новембaр 2012/ Аутор Ивана Милановић Храшовец

Нови закон о штрајку

У ИМЕ ЈАВНОГ РЕДА, РАДА И МИРА

Идеални штрајкови су они који никоме не сметају, које нико не види, и радници које нико не чује

Трудећи се да јавно покаже колико није на страни капитала, нова власт све више показује да није ни на страни радништва. Нову владу, све процене су показивале исто, не може да очекује политичка стабилност а посебан терет носиће у суочавању са социјалним бунтом, штрајковима и протестима. Међутим, за многе неочекивано брзо стигао је кратак и оштар одговор с друге стране.

Нови закон о штрајку, који је у највећој мери припремљен и почетком наредне године требало би да се нађе пред парламентом, у свом "најболнијем" делу, дефинише радно место запосленог и његове пословне просторије као место штрајка. То значи да више неће бити протеста на улицама, блокирања саобраћајница, лежања на пругама, пролетерских парола испред Владе Србије или, како покушавају да објасне у Министарству за рад и социјалну политику, протест може бити организован и ван радног места, али онда и онако како МУП каже.

Нови закон о штрајку обесмишљава штрајк, оцена је радника и синдиката. "Окупили смо се испред Владе, јер нас једино одавде чују", одувек су говорили штрајкачи. Ипак, недавно је на том истом месту одржан протест 2000 радника које нико није чуо. Дошли су из Конфедерације слободних синдиката (ЕПС-а, Телекома, Железница, Пошта Србије, ГСП-а, здравства, финансија, социјалне заштите, просвете), али им је речено да нема ко да их прими. Премијер Ивица Дачић био је на путу, а први потпредседник Александар Вучић није имао времена за њих. "У првих сто дана рада", рекли су о разлозима свог протеста, "влада није урадила ништа за нас, осим што је најавила смањење зарада, отпуштање и укидање права на штрајк."

ИДЕАЛАН ШТРАЈК: Коментаришући најаву новог закона о штрајку, саговорник "Времена" социолог Срећко Михаиловић иронично примећује да оваквим идејама о штрајку једино недостаје тражење одобрења од послодавца односно власника фирме за сам штрајк. "То је покушај да се штрајкачка активност до краја организује и каналише како би што мање ометала не само рад у фирми која штрајкује већ и стање ствари у окружењу. Значи, без изласка на улице и без �ремећења јавног реда и мира�. С једне стране, чињеница је да штрајк унутар фирме све мање значи, јер имамо превише власника којима је свеједно да ли се у њиховој фирми ради или не ради. Држави пак, с друге стране, стало је да штрајкаче смести у тор, а поготово да неким чудом не ремете јавни саобраћај или да не узнемиравају чланове владе и њихово особље кад погледају кроз прозор. Идеални штрајкови су они који никоме не сметају, које нико не види, и радници које нико не чује нити жели да саслуша."

Предлагачи закона, са своје стране, покушавају да укажу на позитивне стране закона, у први план износећи наводне предности за раднике које овај закон доноси, као и његов европски карактер.

Новина коју нацрт закона има у односу на важећи "Лилићев" закон о штрајку из 1996, тиче се и тога ко одлучује о томе да ли је радник током штрајка прекршио закон и да ли треба да добије отказ. Према старом, још увек важећем закону, послодавац је тај који процењује и раднику уручује отказ. Према нацрту новог закона, а тиме се предлагачи највише поносе и наводе као контрааргумент за све нападе, ту област ће сада покривати судови, па ће запослени остати без посла тек након што се у евентуалном судском поступку докаже да су прекршили закон. Притом се превиђа да се сужењем кретања штрајкача, не даље од радног места, суду дају много веће могућности да штрајкове осуди као незаконите. Сразмера је таква да се, барем до сада, на прсте једне руке могу побројати они штрајкови који би по новом закону били законити.

У Министарству за рад и социјалну политику кажу да је штрајк могућ и ван радног места, али да окупљање мора да се пријави и да се прибави дозвола МУП-а за одржавање протеста. Тако овај закон, на посредан начин, фаворизује нештрајкаче штитећи их од уличних блокада и "измењеног режима саобраћаја". У њему се, практично, каже да ће МУП спречити да штрајкачи остваривањем својих права истовремено повређују права других грађана. "Не знам зашто онда нису написали да може да се штрајкује само од 9 до 12", прокоментарисао је Срећко Михаиловић. Нису прецизиране ни могућности протеста појединих делатности, јер како ће пољопривредници по новом закону штрајковати, ако им већ МУП не изда дозволу за блокаду путева.

У синдикатима влада огорчење због најаве новог закона о штрајку, али и неверица да би запослени могли да се окупљају чак и ако траже сагласност МУП-а. "Сви можемо да претпоставимо какви су изгледи да се незадовољној, гладној и извараној радничкој класи одобре штрајкови испред Владе Србије", сложни су у мишљењу.

На крају, заборавља се једна проста ствар, каже социолог Михаиловић, да ако се држава тако рестриктивно односи према радницима, они ће смишљати нове облике протеста који чак иду у екстреме. "Били смо сведоци тога: сечења прстију, закуцавања ексера у руку, лежања на прузи... Дакле, илузија је државе да се незадовољство на овај начин може спречити."

КАД ЈЕ ТЕШКО, ЕВРОПА: Оно у чему су и претходна и актуелна власт доследне, а махом тамо где саме имају највише користи, односи се на усклађивање прописа са стандардима Европске уније. Тако се нови закон о штрајку, са истом дефиницијом штрајка "код куће", припремао и о њему се говорило још у априлу прошле године. И тада су противници ове идеје говорили да се тиме губи институција штрајка, да се губи нит због чега се штрајкује. Бранислав Чанак из УГС "Независност" приметио је да неко ко на такав начин доноси одлуке о штрајку има планове и визију да ће у неко будуће време бити још више штрајкова него што их Србија већ има. "Да ли је то тај пут у Европу или је пут да се укину разлози да неко штрајкује?", питао је. Тадашњи државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен, најављујући усвајање новог закона још за јун прошле године, одговарао је да ниједно решење које није у складу са стандардима ЕУ неће бити усвојено. Ипак, од новог закона се из неког разлога одустало.

Из нове власти сада кажу да се нови прописи о законитом штрајку мењају под утицајем Савета страних инвеститора и ММФ-а. Саговорник "Времена" Срећко Михаиловић објашњава како има разних мера којима се у свету онемогућавају штрајкачи у њиховом настојању да дођу до своје правде. "Само, чињеница је да ми узимамо из света оно што некима иде у прилог а некима другима на штету. На пример, имамо тај модерни појам флексигурност што је у основи идеја да се радник лако отпушта али и да се лако запошљава. Ми преузмемо ту идеју из Европе, али одбацимо онај њен део који говори о лаком запошљавању. Тако да се флексигурност код нас своди на лако губљење радног места. Исто је и са штрајком. Држава се определила да стане на страну капиталиста, а да све оне процедуре којима радници хоће да дођу до својих права или веома често до своје зараде, држава неће ни да види ни да чује. Још од осамдесетих година прошлог века у свету је приметна рестрикција права радника, и то партнерство или сукоб рада и капитала у последње три-четири деценије решава се тако што држава стаје на страну капитала, док рад константно губи битке."

НОВЕ МЕРЕ: Из Министарства рада поручују да ће новим законом о штрајку, за разлику од постојећег, бити сужен круг области у којима ће бити обавезан минимум рада. Биће сужен и круг оних области у којима ће бити забрањен штрајк, а новина је и то што ће се штрајк десет дана пре почетка пријављивати Агенцији за мирно решавање спорова, која ће по новом закону добити већу улогу. Штрајк ће се, кажу, Агенцији пријављивати из два разлога: да се, уколико не постоји договор у погледу услова штрајка, пред тим телом покрене поступак арбитраже и да би се водила евиденција која до сада није постојала.

Такође, штрајк ће по новом закону бити забрањен припадницима Војске Србије, безбедносно-информативним службама, службама хитне медицинске помоћи, управи контроле летења, као и државним службеницима на положају. Важећим Уставом из 2006, према коме би по правилу требало кројити законе, утврђено је да право на штрајк имају сви запослени, али то право се може ограничити законом. Тако је Уставни суд у октобру, нетом пред објављивање предлога новог закона о штрајку, донео одлуку да одредба актуелног закона у деловима којим је прописано да запосленом у државном органу и припаднику полиције престаје радни однос када се утврди да је организовао штрајк или учествовао у штрајку � није у сагласности са Уставом. У целини гледано, ако је већ Уставом утврђено право на штрајк свим запосленим, с разлогом се јавља још једна дилема: ко заправо може да штрајкује по Уставу а ко по закону.