19.12.2011. год.

Привреди Србије прете све већи економски ризици у 2012. години: НАДА У ЗАСУКАНИМ РУКАВИМА

Аутор: Љиљана ЛукићДатум: 19.12.2011

Само захваљујући већој производњи српска привреда може остати на ногама после другог удара кризе који се очекује у 2012. години, сматра економиста Горан Николић, а слично оцењују и економисти и привредници на различитим скуповима који се ових дана држе на тему "шта нас очекује у 2012. години".

Извесно је, показала је и прошлонедељна конференција "Привреда Србије у другом таласу кризе - изгледи за 2012. годину" на Економском факултету у Београду, да ће година бити тешка како споља тако и изнутра, па би требало засукати рукаве да се преживи. За сталног представника Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Богдана Лисоволика највећа опасност прети од наставка задуживања што би јавни дуг Србије могло отерати у црвено изнад лествице од 45 одсто вредности бруто домаћег производа (БДП).

Укупни ризици пословања у Србији су се повећали и ако буду настављене финансијске тензије у Еврозони, постоји велика вероватноћа да ће доћи до ревизије планираног економског раста Србије од 1,5 одсто у 2012. години на доле, а мотор будућег развоја земље мора постати приватни сектор коме би требало створити боље услове пословања, сматра Лисоволик, који истиче да је оптимиста на средњи рок када је реч о Србији. А што се актуелног оптимизма тиче зрачак наде да ће ствари бити ипак мање црне него што нам се пише за представника ММФ-а је враћање инфлације на једноцифрен ниво и то што су међународна тржишта мање нервозна када је у питању Србија.

Он, међутим, није пропустио да упозори на чињеницу која баш не подгрева оптимизам да је аранжман из предострожности са ММФ-ом само део заштитног механизма за Србију од онога што се дешава у Европи, тако да мора да учини још на том плану у сопственом дворишту и сокаку.

Што се ограничења тиче, на једно од њих упозорава и економиста Стојан Стаменковић оцењујући да је планирана примена новог модела раста до 2020. године, који је заснован на расту производње за извоз, дефинитивно одложена због одлагања датума почетка преговора о чланству у ЕУ. Из тога произилази, како је упозорио, да нису реалне прогнозе да ће се до 2020. године отворити око 400.000, већ око 250.000 нових радних места.

Стаменковић очекује да ће девизне резерве у 2012. години бити смањене за око 1,5 милијарди евра, под условом да се обезбеде директне стране инвестиције од најмање милијарду евра. Други услов да би се то и реализовало јесте да инфлација не би требало да пређе пет процената, а депресијација курса седам одсто. Ово последње је посебно важно зато што се јача колебања курса смирују искључиво из девизних резерви земље.

Помоћи аграру и малом бизнису
 

Ништа спектакуларно не може се ни учинити нити очекивати у позитивном смислу с стране у 2012. години, али би држава могла максимално да помогне аграру малим и средњим предузећима да више не пропадају и стимулише извоз, сматра економиста Млађан Ковачевић.

Он каже да су за највећу бригу сигнали са њива јер је ове јесени посејано мање пшенице и озимих жита него ранијих година, подбациле су и агротехничке мере а ни метеоролошки услови не иду на рруку родној години за житарице.

Идућа година ће бити тешка и финансијски за Србију јер је 70 одсто прихода у овој години стигло од задуживања и продаје хартија од вредности, оценио је Ковачевић