|
АРХИВА
| АРХИВА
|
|
02.09.2010.
РАСТЕРЕЋЕЊЕМ ДО РАДНИХ МЕСТААутор: Добрила СолешаДатум: 02.09.2010
Унија послодаваца Србије предлаже измене Закона о раду и "спуштање" пореза на плате
Најављено одмрзавање зарада буџетских корисника и пензионера неће донети никакво "олакшање", већ само додатно оптерећење предузетничког сектора, који у највећој мери плаћа цех пуњења буџета, истакао је јуче на конференцији за штампу председник Уније послодаваца Србије, Небојша Атанацковић. - Власт је још једном показала неодговорност према реалном сектору привређивања, који се стално излаже новим наметима, иако грца под теретом неликвидности, каже Атанацковић и подсећа да УПС већ дуже време заговара концепт растерећења до 50 одсто пореза и доприноса на зараде. Притом најављено смањење пореза на плате и повећање ПДВ није реализовано. - Са терена добијамо многе примедбе на примену Закона о запошљавању и рехабилитацији инвалида. Нема довољно радних места која се могу прилагодити оваквим особама, запрећене су велике казне, а држава је социјалну функцију пребацила на привреднике, иако су потреси економске кризе и структурних проблема огромни, истиче председник УПС.
Унија је израдила предлоге измена Закона о раду, које ће упутити Влади и Министарству рада, јер садашње законско решење продубљава проблем незапослености, који је прешао 20 одсто, а делује дестимулативно на запошљавање и супротан је тржишној привреди. Послодавци предлажу да се отпремнина радницима не обрачунава на читав стаж, већ само на време проведено код оног код којег се проглашава вишком. Код плаћања рада за време државних празника, годишњих одмора и слично накнада би требало да се обрачунава према основици из уговора о раду, а не према просеку последња три месеца... Подржавамо добровољно давање крви, али не видимо ниједан разлог да послодавац плати два дана. Друштво у целини или Министарство здравља треба да сноси тај трошак. - Минимална зарада требало би да се ослободи плаћања пореза, захтев је послодаваца, а такође се тражи афирмација и законско регулисање флексибилних облика рада. Постоје месеци и ситуације у фирми када је потребно ангажовати далеко више радника, а тиме би се, оцењујемо, значајно смањио рад на црно, каже Атанацковић.
- Сада постоји далеко већи број запослених него што то сама статистика показује, према нашим проценама могло би се регистровати неколико стотина хиљада оних који раде на црно, тврди Драган Видаковић, председник Пословног клуба из Зрењанина. Наташа Завођа, шеф правне службе УПС истиче да постоје залагања о ангажовању радника на одређено време на три године, што је прихваћено у већини земаља ЕУ, на пример, у Словенији, али и у Хрватској. Послодавци сада већ плаћају накнаде бројним агенцијама за запошљавање, чији рад такође треба регулисати, а уз то још и трошкове и сате за ангажовање радника, што је скупље од пријављивања и легализације таквог посла.
Од протеста до "дила"
УПС је одбио потписивање гранских колективних
уговора за грађевинарство, пољопривреду... јер су захтеви синдиката
претерани, а оптерећења већа до 30 до 50 одсто, што је нереално, оцењује
Атанацковић, коментаришући најављене протесте 9. септембра у Београду. -
Ми ћемо наставити преговоре око тих уговора, али захтеви синдиката
морају бити примерени могућностима наше привреде. Код нас испада да сада
послодавци треба додатно да погоршају ситуацију у фирмама, како би
поправили материјални положај запослених. Влада је највећи кривац за
структурне поремећаје и економске промашаје, додаје он, и због тога
радници не треба да окривљују послодавце, јер заједнички кроје доходак. |
