ОДРЖАН ПРОТЕСТ УНИЈЕ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ И ЈЕДНОСАТНИ ШТРАЈК УПОЗОРЕЊА  

Унија синдиката просветних радника Србије је данас 1.септембра 2010.одржала протест у Београду на којем је учествовало преко 2000 чланова синдиката.

Протест су подржали својим присуством чланови председништва као и синдикални активисти Конфедерације слободних синдиката.

Погледајте све фотографије са протеста »

ПРЕДСТАВНИК КОНФЕДЕРАЦИЈЕ ПОЗВАН НА САСТАНАК СА ММФ

После јучерашњег дописа упућеног шефу канцеларије ММФ у Београду данас је стигао одговор у коме се позива Конфедерација слободних синдиката да један њен представник узме учешће на састанку синдиката са представницима ММФ, који ће бити одржан 27. августа у Београду. Састанку ће поред Конфедерације присуствовати и СССС и УГС Независност који су већ раније имали уговорен термин.

ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ СИНДИКАЛНИХ ЦЕНТРАЛА

На конференцији за новинаре одржаној 20. августа у Београду изнети су ставови и захтеви учесника у вези са Предлогом Владе за измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању. На конференцији су поред Конфедерације слободних синдиката учествовали и Савез самосталних синдиката Србије, Асоцијација слободних и независних синдиката, Удружени синдикат Србије „Слога“ и Индустријски синдикат Србије.

Погледајте

Интегрални текст Ставова и Захтева синдиката » и

Протокол о заједничким активностима »

РУДАРИ ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАЈУ СВОЈ ДАН 6. АВГУСТ

Конфедерација слободних синдиката честита данашњи празник свим рударима у Србији и уједно скреће пажњу јавности на изузетно тежак положај рудара.

Преломни тренутак у историји српског рударства догодио се 6. aвгуста 1903. године, када је у Сењском руднику, најстаријој рударској јами у Србији, сада у саставу РМУ ,,Рембас“ у Ресавици (у којој се угаљ вади од 1853.), почео велики штрајк рудара.

Непосредни повод за штрајк било је отпуштање водећих чланова радничке организације. Радници су одмах организовали раднички збор и позвали на штрајк своје колеге. Преговори штрајкача са управом рудника нису били успешни па је зато свих 600 рудара, колико их је тада радило у Сењском Руднику, напустило насеље и кренуло пешице за Ћуприју. Штраjкачи су били одлучни у својим захтевима и у Ћуприји су заузели позицију на железничкој станици одакле су могли да прате да ли се из Сењског Рудника извози угаљ. Након девет дана штрајк је завршен тако што је делегација од три рудара успела да отпутује у Београд и своје захтеве преда надлежном министарству.

Захтеви штрајкача су били да се отпуштени врате на посао, да се укине наплата за оштрење алата, да се исплате врше у динарима и први пут у Србији се појавио захтев за смањењем радног времена са 12 на 8 сати.

Главни рударски савез је организовао митинге у Београду, бројним чланцима "Београдске новине“ као и "Радничке новине“ дале су подршку штрајкачима.

Министар је издао наређење да се испуне захтеви рудара.

У знак сећања на 6. август 1903. установљен је Дан рудара у Србији.

Иако су учињена знатна побољшања од доношења Закона о рударству 2006., положај рудара у Србији је и даље тежак.

Конфедерација слободних синдиката овом приликом жели да укаже на чињеницу да рудари раде у доста тешким условима, са застарелом опремом, ниским зарадама и нередовним уплатама доприноса за здравствено, социјално и пензионо осигурање. Такође морамо да напоменемо да у Србији нема гранских колективних уговора којима би била регулисана права и обавезе радника и послодаваца.

Прошле године је поводом Дана рудара у руднику Соко код Сокобање пуштен у рад мерни уређај за контролу гасно вентилационих параметара у рударској јами, што би требало да допринесе већој безбедности рудара на својим радним местима. То није довољно .Потребно је континуирано побољшавати услове рада и живота на радном месту свих радника а нарочито оних који раде на високо ризичним радним местима.

На данашњи дан Конфедерација слободних синдиката поставља питање:

"Да ли треба чекати годишњице, важне датуме и слична дешавања како би побољшали услове рада и на тај начин предупредили несрећне случајеве настале услед лоших услова рада или је могуће бринути о радницима и оних дана у години када није никакав празник?“

Колеге рудари ,,Сретно!“

ЗА СЕЋАЊЕ
Рака Милетић
Председник ГО ЈП ПЕУ
(1954-2010)

Прошло је скоро два месеца од смрти нашег дугогодишњег сарадника, колеге и пријатеља, који је нажалост изгубио своју последњу битку са опаком болешћу.

Рака ће остати упамћен, пре свега међу својим рударима, али и међу осталим синдикалним колегама као велики борац за права радника. За време свог десетогодишњег синдикалног рада успео је да уједини синдикате из рудника са подземном експлоатацијом угља и у најтежим годинама реорганизације и реструктурирања ЈП ПЕУ несебично се борио за синдикалне циљеве и за бољу будућност својих рудара и њихове деце. Био је председник синдиката рудника „Рембас“ од 2000. до 2004. и председник ГО ЈП ПЕУ од 2004. до 2010. године.

Отишли су Рака, Неђа, Крака, али ће остати упамћени као пример младим рударима како се бори за радничка права.

СЛАВА ИМ...

ОДРЖАН САСТАНАК СИНДИКАЛНИХ ЦЕНТРАЛА

На иницијативу Савеза самосталних синдиката Србије данас је одржан састанак републичких синдикалних централа. На састанку је договорен заједнички наступ према Влади Републике Србије и другим државним органима у вези са доношењем Закона о пензијско инвалидском осигурању и другим законима који се тичу запослених и других грађана Србије. На састанку је договорено да се изда следеће Саопштење за јавност

ЗАКОН О ПИО УЈЕДИНИО СИНДИКАТЕ У СРБИЈИ

Предлог Закона о пензијском и инвалидском осигурању, којим се на најгрубљи начин битно умањују права садашњим и будућим пензионерима, али и изузетно тежак материјални и социјални положај запослених, ујединио је синдикате у Србији, који су се данас договорили да заједнички организују акције како тај закон не би био усвојен.

Зато ће од председника Владе Србије Мирка Цветковића затражити хитан састанак на којем би се разговарало о том и другим законима који се тичу запослених и других грађана Србије, као и о приватизацији великих система и јавног сектора.

То је одлучено на заједничком састанку у Савезу самосталних синдиката Србије, којем су присуствовали и представници Конфедерације слободних синдиката, Асоцијације слободних и независних синдиката, Индустријских синдиката Србије и Уједињених синдиката Србије „Слога“.

Синдикати сматрају неприхватљивим садржај предложених измена и допуна и начин на који се спроводе измене Закона о ПИО, као и то да је недопустиво да такав закон уђе у скупштинску процедуру, а да пре тога није о њему расправљано на Социјално економском савету, што је и законска обавеза.

Синдикати ће, у виду амандмана, свим посланичким групама упутити примедбе и ставове везане за Закон о ПИО и низом других активности указати на све недостатке тог рестриктивног закона.

Уколико те акције не буду донеле резултате, синдикати ће организовати штрајкове и масовне протесте, на којима ће, осим захтева везаних за тај закон, скренути пажњу и на изузетно лош материјални и социјални положај запослених, даље последице економске кризе и реални пад зарада, приватизацију јавних предузећа, заштиту радних места и најаве измена Закона о раду.

ОТВОРЕНО ПИСМО

МИНИСТРУ РАДА И СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

Расиму Љајићу

Поштовани Министре,

Најновији брутални напад на Зорана Булатовића, синдикалног активисту и Председника удружења радника Новог Пазара, Сјенице и Тутина јесте најдрастичнији пример кршења синдикалних слобода и права у Републици Србији. Недопустиво је да се враћамо у време из деветнаестог века када су синдикални лидери прогањани и малтретирани на разне начине због ширења синдикалних идеја и борбе за радничка права као државни непријатељи. Нажалост ово је наша стварност и радници данас плаћају највећу цену економске и социјалне кризе у којој се налазимо.

Тражимо од Вас, да као ресорни Министар реагујете и обезебедите стриктно поштовање Закона о раду, Конвенције МОР број 135. о заштити синдикалних представника, Препоруке бр. 143. о радничким представницима, Социјалне повеље и других међународних аката о социјалним правима, које је ратификовала Република Србија.

Такође тражимо од Вас да покренете хитне измене Закона о раду у смислу веће заштите синдикалних активиста. Уколико то не учините тражићемо заштиту од МОР и других међународних институција.

Захтевамо од Вас да у Влади Републике Србије одмах покренете питање решавања проблема радника у текстилној индустрији.

Подсећамо све оне, којима је свест остала у временима која су иза нас, да је ово двадесет први век и ако су нам одузета многа права, нећемо дозволити да нам одузму и право на слободу мишљења и борбу за радничка права.

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
 

МЕДИЦИНСКИМ СЕСТРАМА ПЛАЋЕН РАД НЕДЕЉОМ

Министар здравља потписао Посебан колективни уговор с представницима репрезентативних синдиката

Зоран Илић, др Бранислава Планчак, министар Томица Милосављевић и Драган Бисенић

Фото Министарство здравља

Детаљније »
 

ЗАВРШЕН ЦИКЛУС СЕМИНАРА НА ТЕМУ

"ОСНОВЕ СИНДИКАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА"

У организацији Конфедерације слободних синдиката 25. маја 2010.године одржан је и последњи из циклуса семинара "Основе синдикалног образовања" у Београду, за синдикалне поверенике из региона Београда и Војводине.

Семинару су присуствовали повереници из Београда, Новог Сада, Ковина, Ваљева, Лазаревца, Суботице, Зрењанина и Младеновца.

Овакав вид сарадње и едукације се показао као потребан и користан за даљи рад повереника а самим тим и за унапређење рада синдиката.

Семинар је оцењен као веома успешан и од стране предавача и од стране самих учесника.

Предавачи су били Проф. др Живко Кулић и Вера Томовић, дипломирани правник.

Захваљујемо се свим досадашњим учесницима семинара на сугестијама које су нам упутили путем анкете и позивамо све наше чланове на даљу сарадњу.

Комплетан извештај са фотографијама »
 

АКТИВНОСТИ ГРАНЕ ПОШТА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И МЕДИЈИ:

ОДРЖАНO ВЕЋЕ ПОШТЕ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

У БЕОГРАДУ У ОРГАНИЗАЦИЈИ

СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА „СРБИЈА“

Веће поште и телекомуникација Еурофедоп-а, европске организације синдиката у јавном сектору, на тему: „Стање телекомуникација у Србији“ одржано је у Београду у хотелу „Зира“ дана 21.05.2010. године у организацији нашег синдиката, уз учешће чланова Већа из 13 европских земаља, представника Еурофедоп-а и многобројних гостију од којих би истакли државног секретара у области рада у Министарству за рад и социјалну политику г-ђу Снежану Лакићевић Стојачић, представнике „Телеком Србија“а.д. и то: директора Дирекције за корпоративне послове г-дина Милана Мекића, директора Дирекције за технику г-дина Сашу Лековића, директора Функције за људске ресурсе г-ђу Наташу Булић, директора Сектора за ПР г-ђу Милицу Амиџић, многобројне представнике других синдиката и то: председника Конфедерације слободних синдиката г-дина Ивицу Цветановића, председника Синдиката управе Савеза самосталних синдиката Србије г-дина Његоша Потежицу, делегацију Синдиката радника ПТТ, Јединственог синдиката Телекома Србије и Удружења монтера за телекомуникациону мрежу Србије, затим ванредног професора ЕТФ г-ђу Александру Смиљанић и представнике Друштава за управљање добровољним пензијским фондом и то: директора Reiffeisen futura г-ђу Снежану Ристановић и представника Дунав пензионог фонда г-дина Зорана Мацановића.

Државни секретар у области рада у Министарству за рад и социјалну политику г-ђа Снежана Лакићевић Стојачић званично је отворила овај највећи међународни синдикални скуп у нашој земљи и констатовала да је веома важно да Србија има синдикат као што је Синдикат Телекома „Србија“ који је значајан не само у Србији него и у Европи.

Седница је започела говором председника Синдикат Телекома „Србија“ г-дина Мирослава Јоксимовића који је упознао све присутне са стањем телекомуникација у Србији, актуелним дешавањима везаним за „Телеком Србија“ а.д., најављеној продаји дела „Телеком Србија“ а.д. и ставом нашег синдиката по овим питањима, који је у потпуности прихваћен од стране Већа поште и телекомуникација Еурофедоп-а и унет у Резолуцију », којом чланови Еурофедоп-а подржавају Синдикат Телекома „Србија“ у борби за заштиту права и интереса запослених у „Телеком Србија“ а.д.

Kомплетан извештај са фотографијама »
 

ОДРЖАНА РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА КОНФЕДЕРАЦИЈЕ

Седма редовна годишња Скупштина Конфедерације слободних синдиката одржана је 11. маја 2010.године у Београду.

Седници су поред чланова Скупштине присуствовали као гости:

• представник Министарства економије и регионалног развоја,

• Проф.Млађен Ковачевић,Научно друштво економиста Србије,

• Проф. др Дарко Маринковић, редовни професор Мегатренд Универзитета,

• бивша Министарка за телекомуникације и информационо друштво Александра Смиљанић, доцент Београдског Универзитета и професор на Политехничком Институту Универзитета у Њујорку,

• Председник Удружења малих и средњих предузећа Жарко Милисављевић,

• представник Привредне коморе Србије,

• Председник УСС "Слога" Жељко Веселиновић и

• Председник АСНС-а Ранка Савић.

На седници Скупштине усвојени су годишњи извештаји за 2009. годину, као и планови за 2010.годину.

Oвде можете детаљно погледати:

• Извештај о раду за 2009.годину »

• Извештај Надзорног одбора за 2009.годину »

• План активности за 2010.годину »

На седмој седници Супштине Конфедерације слободних синдиката усвојена је и Декларација о приватизацији ».

ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРИВАТИЗАЦИЈИ

ВЕЛИКИХ ДРЖАВНИХ СИСТЕМА И ЈАВНОГ СЕКТОРА

Полазећи од резулатата досадашње приватизације Српске привреде, који се манифестују кроз гашење многих привредних грана и предузећа, губитак великог броја радних места, презадуженост и економску зависност од светских финансијских институција и страног капитала, недостатак дугорочне стратегије развоја кључних сектора Српске привреде и негативног утицаја светске економске кризе на перспективе њеног развоја, Скупштина Конфедерације слободних синдиката, као највиши орган, усваја ову Декларацију са следећим захтевима према Влади Републике Србије и највишим државним органима:

• Захтевамо од највиших државних органа, Скупштине Републике Србије и Владе Републике Србије, да штити националне и стратешке интересе Републике Србије приликом доношења одлука о приватизацији великих државних система и јавног сектора;

• Захтевамо од највиших државних органа најширу јавну расправу и уважавање мишљења најширих друштвених чинилаца и стручне јавности, код доношења одлука о могућој приватизацији стратешких сектора;

• Захтевамо од Владе Републике Србије да обезбеди услове за паритетан социјални дијалог и активно укључивање Конфедерације у процес спровођења реструктурирања великих државних система и реорганизацију јавног сектора;

• Захтевамо од Владе Републике Србије да заустави даљи раст незапослености и да се за потенцијалне вишкове запослених у великим државним системима и јавном сектору, насталих као последица реструктурирања и реорганизације, обезбеде пројекти за алтернативно запошљавање;

• Захтевамо од Владе Републике Србије хитно доношење стратегије дугорочног економског развоја Српске привреде и изласка из економске и социјалне кризе у којој се држава Србија данас налази, уз постизање најширег друштвеног консензуса на свим нивоима;

Београд, 11. мај 2010. године

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА

АКЦИЈЕ ПРЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Усвојен Закон о изменама и допунама Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације

Народна Скупштина Републике Србије усвојила је јуче, 05.05.2010. године, Закон о изменама и допунама Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације, који запосленима, бившим запосленима и грађанима омогућава да стекну акције без накнаде пре приватизације, уместо, како је то до сада било, шест месеци након спроведене приватизације.

Конфедерација слободних синдиката покренула је иницијативу за наведене измене и путем заједничке Комисије за измену и допуну закона и подзаконских аката везаних за остваривање права на бесплатне акције, у чијем раду учествују и представници Министарства економије и регионалног развоја. Усаглашен текст измена Закона, након тога је усвојила Влада Републике Србије, а сада и Народна Скупштина Републике Србије.

Истрајним радом, кроз инсистирање на сталном социјалном дијалогу на свим нивоима, Конфедерација слободних синдиката је успела да наметне своје ставове и постигла да парламент усвоји наведене измене закона, чиме је омогућена повољнија позиција и бољи економски ефекат за власнике акција - запослене, бивше запослене и грађане. На овај начин се штити и вредност капитала компанија и врши подстицај развоју тржишта хартија од вредности.